четвртак, 19. новембар 2015.

beseda Anastasijinog  dede..













-Onda, znači da imamo sasvim netačno shvatanje  o ishrani drevnih ljudi..?
- Da, tako je. Možda zato da današnju bezdušnost  i okrutnost, prema životinjama opravdamo. Što se ide dalje u dubinu istorije, sve se manje ljudi koji jedu meso može susresti. Njima je bila sasvim dovoljna biljna hrana. A od životinja se koristilo samo ono, što su čoveku davale same životinje, mleko i jaja, na primer.
Želuci prvih ljudi su mogli da nastradaju od mesa.
Još jedan dokaz da lov za prvobitnog čoveka nije bio osnovni izvor dobijanja hrane jeste njegova nesvrsishodnost upoređenju sa drugim načinom dobijanja hrane.
- Kojim drugim?
- Od pripitomljenih, odomaćenih životinja. Zamisli čoveka, koji u svom domaćinstvu ima mamutića, kravu, kozu, koji se mogu izmuzati dobijajući svakodnevno prvoklasne sveže proizvode. Ima čovek u domaćinstvu i odomaćene ptice: gusku, patku, kokošku, koje mu donose jaja, a koje ne iziskuju posebnu negu. Postoji mogućnost da se uzme deo
meda i cvetnog praha od pčela, mnoštvo korenastih plodova
i jestivih trava, koje se takođe nalaze nedaleko  od  doma. I odjednom, čovek kao da je poludeo. Ubija sve domaće životinje, koje su pored svega ostalog, još i štitile i čuvale njegov san. Pojede ih i počinje da lovi divlje, podvrgavajući sebe opasnosti i više ne garantujući sebi i svojoj porodici urednu ishranu svežim proizvodima.
Umesto druželjubivog okruženja i ljubavi domaćih životinja, on dobija isključivo agresivnu sredinu, u kojoj je, da preživi
njegova porodica, može se reći, skoro nemoguće.
- Pa, zar su prvi ljudi odmah počeli da se bave pripitomljavanjem i dresiranjem životinja? Možda se to desilo u poznijem periodu?
- Ma, ne bi bilo za čoveka nikakvog poznijeg perioda da je on
odmah sebe ispoljio kao agresora. Upoznat si, Vladimire, sa činjenicama da, kada se našlo u šumi malo dete (beba) mogli su da ga othrane čak i zverski vukovi, a u toj istoj šumi odraslog čoveka je čopor vukova mogao da rastrgne. Iz kog razloga je tako različit odnos prema čoveku?
- Teško mi je da kažem.
- Zbog toga, što u prvom slučaju čovek-beba nije nosio agresiju, a u drugom – agresija i strah su bili prisutni i stvorili u okolini izuzetnu neprijatnost.

Kod prvih ljudi nije bilo osećaja straha i agresije, kod njih je
preovladavala ljubav i nepatvorena ,istinska, prirodna potreba
i zanimanje prema okružujućem ih svetu. Zato što uopšte nisu bili
primorani da ulažu posebne napore za pripitomljavanje i dresiranje životinja i ptica; za njih je najvažnije (osnovno) bilo da ustanove predodređenje svakog živog bića, koje se susreće na Zemlji. Oni su to i činili. Što se tiče životinja, to ti je već poznato:najveće sreća za njih jeste osećanje ljubavi i naklonost ,pažnja i  brigu čovekova prema njima.
Prvi put je meso upotrebio inferiorni čovek, onaj, od kog je otišla energija Ljubavi. On, kao da je pošašavio ili se razboleo bolešću najstrašnijom. Bolest ta je i do današnjeg dana stigla.
- Ma, kakva može biti veza između ljubavi i početka korišćenja mesa od strane čoveka? 
- Direktna! Čovek, koji u ljubavi živi za ubistvo nije sposoban.








петак, 13. новембар 2015.

Vladimir Megre..






Neko može da posumnja u postojanje Božanskog programa života ljudi. Jer, o njemu ne govore naučnici, političari.
Religije objašnjavaju zamisli Božije, ali uvek preko posrednika i uglavnom sasvim različito. Jedinstveni su samo u tome, da Bog postoji. U postojanje vrhovne, razumne, intelektualne suštine, koja je stvorila vidljiv nama svet i zemaljski život, veruju filozofi i mnogi naučnici , i u to je nemoguće neverovati. Već je isuviše razumno uzajamno povezano sve postojeće u našem svetu. A kad je već tako, onda je visokorazumna suština mogla tvoriti samo sa smislom, samo večno, predodređujući radosnu perspektivu
svima i prvenstveno svom voljenom, sebi nalik, čoveku.
Drugim rečima, čoveku je stavljen na raspolaganje određeni način života na Zemlji, koja omogućava da spozna sebe, ceo svemir . Da upozna i nastavi da ispunjava Božanski program unoseći  i dodajući u njega svoje prekrasne tvorevine. Bog želi od sina-čoveka zajedničko stvaranje i radost za sve od njegovog posmatranja.
Program Boga je bez sumnje postoji, i da se upoznaju sa tim programom mogu ne pojedini odabrani ljudi, već svako ko želi. Izložen Božanski program nije slovima ili hijeroglifima na papirusovim listovima, već svojstvenim isključivo samom Bogu, živim znacima sazdane Njime prirode. Razum i intelekt ljudi drevnoruskog perioda omogućavao je da čitaju tu veličanstvenu Božanstvenu knjigu. Današnji ljudi u većini iz milijardi tih znaka-slova poznaju samo neke, i moraćemo iznova da započnemo izučavanje  Božanske azbuke.
Knjiga, koju ja sada pišem, nije religiozne tematike. Ona ne predstavlja pokušaj da filozofiram. Ova knjiga je – poziv na istraživanje, ka poimanju Božanskog programa.

Na objavljivanje datog materijala podstakli su me iskazi i logični zaključci usamljenika iz tajge, a pre svega – Anastasije.Objavljivanje je neophodno zato da bi se duboko osetila informacija na nivou sopstvenih osećaja i zajedničkim naporima početi delovati harmonično i u skladu sa logikom života. U nadi, da će naše pokoljenje početi da razmišlja, i ubrza stvaranje nove civilizacije za sebe i svoju decu. 

Ljudsko društvo mora da prouči Božanski program, koristeći predstavljen Bogom materijal, i preobratiti celu planetu u predivnu rajsku oazu, stvarajući harmonično izbalansirano društvo svih živih bića. 








четвртак, 29. октобар 2015.










                    Prvim rođenjem se kod Vedrusa smatralo,ne pojavljivanje tela, već iznenadna spoznaja ljubavi.






















петак, 09. октобар 2015.



Tvoje i moje...




Ti imaš svoj Libanon, a ja imam svoj.
Tvoj je Libanon zemlja politike i njenih problema,
Moj je prirodni Libanon u svoj svojoj ljepoti.
Ti imaš svoj Libanon s programima i sukobima,
Ja imam svoj sa snovima i nadama.
Budi zadovoljan svojim Libanonom, kao što sam ja zadovoljan slobodnim Libanonom iz svojega vidjenja.
Tvoj je Libanon zapetljani politički čvor koji Vrijeme nastoji odriješiti.
Moj je Libanon lanac humaka i planina što se s poštovanjem i veličanstveno dižu plavom nebu.
Tvoj je Libanon medjunarodno pitanje koje još treba riješiti,
Moj Libanon jesu spokojne, čarobne doline po kojima se razliježe brenčanje crkvenih zvona i žubor potoka.
Tvoj je Libanon prijepor izmedju Zapadnjaka i njegova protivnika s Juga,
Moj Libanon jest krilata molitva što zorom lebdi, dok pastiri vode stada na pašu, i onda s večeri, kad se težaci vraćaju s njiva i iz vinograda.
Tvoj je Libanon popis bezbrojnih duša,
Moj je spokojna planina što stoji izmedju mora i nizina kao pjesnik izmedju dvije vječnosti.
Tvoj je Libanon smicalica lisice kad se sretne s hijenom, i varka hijene kad se sretne s vukom.
Moj je Libanon vijenac uspomena na djeve što kliču na mjesečini i na djevice što pjevaju izmedju gumna i tijeska za vino.
Tvoj je Libanon šah koji igraju biskup i general,
Moj je Libanon hram u kojem moja duša nalazi sklonište kad se izmori od ove civilizacije što juri na škripavim kotačima.
Tvoj Libanon jesu dvojica ljudi: porezovnik i poreznik.
Moj Libanon jest čovjek što drži glavu medju dlanovima u hladovini Svetih Kedrova, zaboravivši sve osim Boga i sunčane svjetlosti.
Tvoj Libanon jesu luke, pošte i trgovina,
Moj je daleka misao, žarka ljubav i božanska riječ što je Zemlja šapće u uho svemiru.
Tvoj Libanon jesu službenici, zaposleni i direktori,
Moj Libanon jest stasanje mladosti, odlučnost zrele dobi i mudrost starosti.
Tvoj Libanon jesu zastupnici i odbori,
Moj Libanon jest ponovno sastajanje i okupljanje oko ognjišta za olujnih noći,
kad mrak ublažava čistoća snijega.
Tvoj Libanon jesu stranke i sljedbe,
Moj je mladost što se penje na stjenovite visine, gazi potoke i luta poljima.
Tvoj Libanon jesu govor, predavanje i rasprave,
Moj je pjev slavuja, šumor grana u gajevima, jeka pastirske frule u dolinama.
Tvoj Libanon jesu maske, tudje misli i prijevara,
Moj je Libanon obična i gola istina.
Tvoj Libanon jesu zakoni, pravila, isprave i diplomatski spis, 
Moj jest zemlja u doticaju s tajnama života koje ona poznaje i ne znajući za svoje znanje; moj je Libanon čežnja što svojim osjetljivim vrškom doseže krajnji rub neviñenoga i vjeruje da je to san.
Tvaj je Libanon namrgodjen starac što gladi bradu i misli samo na se.
Moj je Libanon mladić, uspravan kao toranj, koji se osmjehuje poput zore i na druge misli kao što midi na sebe.
Tvoj Libanon hoće da se odcijepi i da, istodobno, bude ujedinjen sa Sirijom.
Moj Libanon niti se ujedinjuje niti odcjepljuje, niti se povećava niti smanjuje.
Ti imaš svoj Libanon, a ja imam svoj,
Ti imaš svoju zemlju Libanon i njene sinove, a ja imam svoju i njene sinove.
Ali, tko su sinovi tvojega Libanona?
Dopustite da vam ih pokažem u njihovoj zbiljnosti:
To su oni kojima su duše rodjene u bolnicama Zapada, kojima su se duhovi probudili u krilu gramzivog izigravanja plemenitosti:
Oni su poput savitljivih grana što se njišu lijevo-desno. Oni dršću zarom i svečeri, ali nisu svjesni svojega drhtanja.
Oni su kao bez jarbola i krmila brod što ga ljuljaju valovi. Sumnjičavost je njihov zapovjednik a luka im pećina zloduha; jer, zar svaka prijestolnica u Europi nije pećina zloduha?
Ti su sinovi Libanona snažni i slatkorječivi medju sobom, ali slabi i nijemi medju Europljanima.
Oni su slobodni i žarki reformatori, ali samo u novinama i za govornicom.
Krekeću kao žabe i vele: »Oslobadjamo se svojega starog dušmanina«, dok im je stari dušmanin skriven u vlastitim tijelima.
Stupaju u sprovodu pjevajući i trubeći, ali povorku svatova na konjima pozdravljaju s kuknjavom i trganjem odjeće. Ne osjećaju gladi dok je ne oćute usvojim džepovima.
Kad susretnu koga čija je glad duhovna, ismijavaju ga i klone ga se govoreći: »On je samo sablast što hoda po svijetu prividjenja.«
Oni su poput robova koji, zato što su im zardjali okovi zamijenjeni sjajnima, misle da su slobodni.
To su sinovi tvojega Libanona. Ima li i jednoga medju njima odlučna poput stijena Libanona, ili plemenita kao libanonske planine, ili slatka i bistra kao libanonska voda
ili čista i svježa kao okrepljujući libanonski lahor?
Ima li i jednoga medju njima koji može tvrditi da je njegov život bio kap krvi u žilama Libanona, ili suza u očima, ili osmijeh na usnama?
To su sinovi tvojega Libanona. Koliki li su u tvojim očima, kolišni li su u mojima!

Daj da ti sad pokažem sinove mojega Libanona:
Oni su seljaci koji krševitu zemlju pretvaraju u voćnjake i vrtove.
Oni su pastiri koji vode stada iz jedne u drugu dolinu da bi povećali, umnožili i ponudili vam svoje meso kao hranu i svoju vunu kao ruho.
Sinovi mojega Libanona jesu obrezivači loze koji tiješte groždje i prave dobro vino, očevi koji podižu dudove i drugi koji predu svilu, Muževi koji žanju pšenicu i žene koje kupe snoplje, Oni su zidari i lončari, tkači i ljevači crkvenih zvona,
Oni su pjesnici i pjevači koji svoje duše izlijevaju u nove stihove, To su oni, koji, bez prebite pare, odoše iz Libanona u drugu zemlju, a srca im gore od zanosa i odlučnosti da se vrate s obiljem zemlje u rukama i s lovorovim vijencima
postignuća da im krase čela; Oni se prilagodjavaju novoj sredini, i na cijeni su kamo god dodju;
To su sinovi mojega Libanona, neugasive zublje i sol nepokvarljiva, Oni kroče krupnim koracima ka istini, ljepoti i savršenstvu.
Što ćeš ti ostaviti zemlji libanonskoj i njenim sinovima za sto godina? Reci mi, što ćeš ti ostaviti budućnosti osim pretvaranja, licemjerja i gluposti?
Vjeruješ li ti da će eter čuvati mrtvačke sablasti i zadah grobova?
Zamišljaš li da će život umotavati svoje tijelo u dronjke?
Doista ti kažem da će maslinova mladica koju seljak posadi na podnožju planine u Libanonu nadživjeti tvoja djela i postignuća. A drveno ralo što ga dva vola vuku po prizidima Libanona slavom nadmašuju vaše nade i častohleplje.
Velim ti, a svjedokinja mi je svijest svemira, da je pjev povrtarke na obroncima Libanona vredniji od blebetanja tvojih odličnika.
Sjeti se da si ništa. Ali, kad uvidiš svoju sitnoću, moja će se odvratnost prema tebi pretvoriti u suosjećanje i ljubav. Šteta što ne razumiješ.
Ti imaš svoj Libanon, a ja imam svoj.




(Halil Dzubran; Prorok)











уторак, 15. септембар 2015.

Anastasija;  knjiga 5.






...


- Veoma se razlikuješ od svih ljudi, Anastasija, i ako si običan čovek, ko smo onda mi, ko sam ja?
- Ti si isto tako čovek, samo u užurbanosti večitoj svoj proživljavajući vek, još nisi uzmogao da promisliš o predodređenju svom.
- Mojsije, Isus Hristos, Muhamed, Rama, Buda – ko su oni, kako se prema njima odnosiš?
- Moju stariju braću si imenovao, Vladimire. Dela njihova nemam prava da procenjujem, samo jedno ću reći: niko od njih jubav zemaljsku nije ostvario potpunu.
- Ne može biti, svako od njih, čak i sada, ima milione poštovalaca.
- Ali, poklonjenje ne znači ljubav. Ono klanjajućem svojstvenu samo čoveku snagu misli oduzima. Veliki je egregor moje braće, milionima godina njega je pothranjivalo mnoštvo ljudi, pri čemu je 
svaki klanjajući umanjivao energiju svoju. Kroz vekove se dobrovoljaca ne mali broj drznuo da dela braće moje osudi. Nisam shvatala zašto oni egregor svoj tako brižno pothranjuju, energiju iljadugodišnju skupljajući. Niko nije mogao njihovu tajnu da odgonetne, dok sadašnjost nije započela. I braća su iznela rešenje: nagomilano u jedinstveno sabrati, živućim danas ljudima na Zemlji energiju svoju raspodeliti. Milenijum novi Zemlji predstoji, u njemu će bogovi Zemlju naseljavati – oni ljudi, čija spoznaja dozvoljava da energiju preuzmu.














среда, 09. септембар 2015.

priča za...
knjiga 1. -Anastasija-




Postojim za one, za koje postojim !




....razmišljala sam kako preneti ljude kroz razdoblje tamnih sila.... Moj plan i prosuđivanje su bili jasni i ostvarivi, i ONI su ih prihvatili. Knjiga koju ćeš napisati, sadržaće nenametljive sklopove, formule od slova, i one će izazvati kod većine ljudi svetla i dobra osećanja. Ta osećanja su kadra da savladaju fizičku i duhovnu slabost, doprineće rađanju nove svesti, svojstvene ljudima budućnosti. Veruj mi, Vladimire, to nije mistika, to je u saglasju sa zakonima Vaseljene.
Sve je veoma jednostavno: ti ćeš pisati tu knjigu, rukovodeći se isključivo osećanjima i Dušom. Drugačije nećeš moći, zato što ne vladaš tehnikom pisanja, ali se osećanjima može SVE. Ta osećanja su već u tebi. I moja, i tvoja. Neshvaćena još uvek tobom. Ona će biti razumljiva mnogima. Ovaploćena kroz znake i sklopove slova i reči u rečenicama, biće silnija od plamena Zoroastra.
Kroz tebe želim da se i svim ljudima otkrijem, sada mi je to dozvoljeno. Znam kakva će se gromada tamnih sila obrušiti na mene, suprotstaviće se mom priviđenju, ali ih se ne bojim, ja sam jača i uspeću da vidim to što sam zamislila! 

Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće. Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti u tvom mozgu uslovima životnim tog sveta, u kome živiš ti. Tebi se čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine.

Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu. Vi verujete u horoskope, verujete u potpunu zavisnost svoju u odnosu na raspored planeta. To verovanje je postignuto uz pomoć mehanizama tamnih sila. Ona, ta vera, usporava vreme svetloj paraleli, dajući priliku tamnoj da krene napred i poveća svoju vrednost. Ta vera vas odvlači od spoznaje Istine, suštine svog života zemaljskog. Ispitaj pomno. Razmisli – čoveka je sazdao Bog, po slici i prilici svojoj. Čoveku je data najveća sloboda – sloboda izbora između tamnog i svetlog. Čoveku je data Duša. Sve vidljivo je potčinjeno čoveku, i on, čovek, slobodan je čak i u pogledu Boga – voleti ga ili ne. Niko i ništa ne može upravljati čovekom mimo njegove volje. Bog želi ljubav čovekovu kao odgovor na svoju ljubav, ali Bog želi ljubav slobodnog čoveka, savršenog i nalik sebi.

Misliš da bulaznim kao umobolna kada govorim o tome, da će utemeljeni mnome u knjizi, sklopovi i formule od slova, lečiti i ozarivati ljude. Ne veruješ mi, zato što ne shvataš. A to je, u stvari, vrlo jednostavno.  Tamne sile su uvek nastojale da oduzmu čoveku mogućnost da uživa u blagodati koja zrači iz tih povezivanja. Zbog toga su one čak i jezik menjale, uvodile nove reči i uklanjale stare, izvrćući im smisao. Ranije je, na primer, u vašem jeziku bilo četrdeset sedam slova – sada je ostalo trideset tri. Tamne sile su unosile svoja, drugačija povezivanja i formule, uzburkavajući podlo i mračno, nastojeći da uvuku čoveka u telesne požude i strasti. Ali, ja sam prenela vajkadašnja povezivanja, koristeći pri tom samo današnja slova i simbole, i oni će sad biti delotvorni. Tako sam se zalagala u svom traganju! I nalazila! Sabrala sam sve najbolje iz različitih vremena. Mnogo sam prikupila. Sakrila sam ih u tome, što ćeš napisati ti!
Kod mnogih koji budu čitali napisano, biće izazvana osećanja i emocije, još uvek ne sasvim razumljiva i spoznata s njihove strane. Tebi će to potvrditi oni – eto, videćeš, čućeš, da će potvrditi. I osećanja će se kod njih pojaviti svetla, mnogi će potom shvatiti i sami, uz pomoć tih osećanja mnogo više nego što će biti napisano tobom.

Moje misli su letele veoma – veoma brzo, ali su me tamne sile, bez obzira na sve, sustizale. Mnoge su svoje poslove zemaljske ostavile i nastojale da uključe svoje mehanizme oko mog priviđenja, i tada sam osmislila... Nadmudrila sam ih. I primorala sve njihove mehanizme da na dobrobit sve obave. Tamne sile su izgubile glavu na manje od jednog trena, ali je to bilo dovoljno da bi, zahvaćena Svetlim silama, moja vizija uzletela do nedostižnog za njih, svetlog beskraja. 
Ja sam, neočekivano za njih, malčice produžila vremensko razdoblje tamnih sila, za koje ćeš ti morati mnoge teškoće da prevladaš. Pri tom sam lišila sebe mogućnosti da ti zrakom svojim pomažem. Oni su se zapanjili, ne videći u tome nikakvu logiku s moje strane. A ja sam za to vreme ljude, koji će se u budućnosti susretati sa tobom, brzo–brzo osvetljavala.....



Tebi će, i viziji mojoj, ljudi pomoći. Svojim malenim, skoro neusmerenim zracima. Ali, njih će biti mnogo, i vi ćete zajedno ovaplotiti viziju u materijalnu stvarnost. Prenećete se kroz razdoblje tamnih sila. I druge ćete preneti.






za dobar dan...
knjiga 1. - Anastasija -




                                    O stanju čovekovom mora da zna seme....                                                                                                    




/Lutz Heckelmann/



~ Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim Vaseljenske informacije. Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene, počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela – sunca, meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su namenjeni obezbeđenju čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova, ranije stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma. Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog čoveka, njegovih bolesti ukoliko postoje, ili postoje predispozicije za njih.

Da bi seme krastavca, paradajza ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli, imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće: Pre sadnje uzeti u usta jedno ili nekoliko malenih zrna, držati ih u ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta. Potom ih položiti između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kom će se zatim odvijati sadnja. Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati.  Onda je još nužno podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi, nebeskim telima seme predstavljajući. I seme će ustanoviti trenutak svog 60 izlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati. Zatim, seme možeš u zemlju posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i obaveštenje o tebi koje seme u sebe upija. Po isteku tri dana od sadnje, dozvoljeno je zalivanje.
Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan. Korov se može podrezati... Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o čoveku, i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz Kosmosa i Zemlje neophodnu energiju, upravo za tog određenog čoveka. Korov sav ne treba ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti, drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme punog meseca prilaziti im i dotaći ih.


Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja. Gore navedene postupke neophodno je sprovesti sadnjom raznih kultura. Nije obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom i tako dalje. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova. Uzgajani na ovaj način, plodovi će se razlikovati od drugih iste sorte, ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima. Odnosi će biti potpuno različiti.
Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Na pitanje, zbog čega nogama – Anastasija je pojasnila da kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance (verovatno toksini), koje sadrže obaveštenje o bolestima organizma. Tu vest će dobiti 61 mladice. One će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa nedaćama. Anastasija je savetovala da se s vremena na vreme po parceli hoda bos.

Biljke, dobivši obaveštenje o određenom čoveku, stupaju u informacijsku razmenu sa Kosmičkim Silama, ali predstavljaju samo posrednike, ispunjavajući usko usmereni zadatak, koji se tiče tela i nekih duševnih planova. One nikada ne dotiču složene procese, od sveg biljnog i životinjskog sveta na planeti svojstvene samo ljudskom mozgu, i isključivo ljudskim planovima postojanja. Međutim, ustanovljena informaciona razmena dozvoljava čoveku da uradi to što je moguće samo njemu jedinom – da se koristi kosmičkim intelektom, a ako ćemo još tačnije - da razmenjuje sa njim obaveštenja. Sasvim jednostavan postupak dozvoljava da se to uradi i da se oseti blagotvornost takvog uticaja.

Kakve kulture je neophodno gajiti?

~ Onoliko raznorodnih koliko postoji na većini parcela, sasvim je dovoljno: maline, ribizle, ogrozd, krastavci, paradajz, šumske jagode, bilo koja jabuka. Veoma je dobro ako postoji višnja ili trešnja, cveće. Količina, veličina parcele koja se sadi ovim kulturama, nema neki veći značaj. Kao obavezne, bez kojih je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na parceli treba uvrstiti takvo rastinje kao što je suncokret (barem jedan). Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna metra, žitne kulture – raž, pšenicu, i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati veštački, treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu pomoć.
Važnost ima ne samo raznovrsnost, već i način njihove sadnje, neposredno opštenje s njima, preko kog se i odvija zasićivanje obaveštenjima. Načina sadnje – on je osnovni! Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi. Samo je tada lekovit učinak, te će čak i imunitet tvog organizma biti znatno uvećan. Mnogo više nego od uobičajenih plodova.

Postoji glavni lekar – tvoj organizam. On je odvajkada obdaren sposobnošću da zna, koju travu je neophodno upotrebiti i kada. Kako se uopšte hraniti, disati. On je u stanju da predupredi bolest, pre njenih 62 spoljašnjih znakova. I niko drugi ne može da zameni tvoj organizam, jer je to tvoj lični lekar, dat lično tebi, isključivo tebi, od Boga. Objašnjavam ti kako da mu daš mogućnost da deluje u tvoju korist. Uređeni uzajamni odnosi sa skupom bilja na tvojoj parceli lečiće te i brinuti o tebi. Samostalno će postaviti tačnu dijagnozu, i pripremiti poseban, najdelotvorniji, upravo za tebe, lek.







уторак, 08. септембар 2015.

priča za dobro jutro....
knjiga 7.- Energija života-




Hraniti se treba, kao što se diše...








.....U međuvremenu  žreci su počeli da govore ljudima, kojoj hrani treba davati preimućstvo. Pritom, stvorili su tajnu nauku o ishrani. Ona je bila nužna žrecima zato, da potpomognu svoj mozak, svoj duh, svoje fizičko stanje, pa dakle, i svoju misao u bolje radno sposobno stanje, nego što je kod ostalih ljudi. Tako su predlagali ljudima da gaje  jedne biljke, a sami su se hranili drugim. Tačnije, raznolikije od ostalih. Nastala je čudovišna degradacija ljuske svesti. Čovek je upoznao bolesti tela i duha. Intuitivno, ljudi su osećali značaj ishrane i, u toku hiljada godina pokušavali da razjasne to pitanje. Pojavili su se mudraci, koji su pokušavali da daju savete o tome, koji su proizvodi najkorisniji. Pojavljivala su se mnoga učenja o ishrani...
Hiljadama godina pisale su se različite knjige, koje su savetovale ljudima, šta i kako da upotrebljavaju u ishrani da bi bili zdravi. Ali, ni jednoj knjizi, ni jednom mudracu i svim učenjacima zajedno, tako i nije pošlo za rukom da rasvetle to pitanje u potpunosti. Dokaz za to su, sve veći broj bolesti čovekovog tela i duha.

Degradacija ljudskog društva se nastavlja. Anastasija je, između ostalog, izgovorila u tvom prisustvu rečenicu: »hraniti se treba, kao što dišemo«. Ti si je objavio u knjizi. Obnarodovao si je u kontekstu onoga što se dešava, i nisi joj pridao nikakav značaj. A za žrece, koji žive danas, obznana te rečenice, izbrisane sa zidova njihovog hrama pre više od pet hiljada godina, postala je povod za najveću uznemirenost. Oni su mnogo puta pažljivo iščitavali knjige sa pričama Anastasijinim i spoznali: Ona, ne samo da zna tu rečenicu, ona u potpunosti vlada  znanjima o Božanskoj ishrani.
Posedujući takva znanja, čovek će, prirodno, značajno nadmašivati u brzini mišljenja sve žrece, zajedno uzevši, pa, shodno tome, biće u stanju da upravlja celim čovečanstvom, uključujući i žrece. Ali, da bi se upravljalo, neophodno je sakriti informaciju, a ona je, na protiv, otkriva pred svima. Znači, ona oslobađa ljude od uticaja  žredaca, dakle – ona približava ljude neposredno opštenju sa promislima Božjim.

Ona kaže :

 Uokolo je raznolikih plodova bilo, i jagodastih plodova, i za ishranu valjanih ,  trava. Ali, osećaj gladi u danima prvim, nije osetio  Adam. Od vazduha je sit ostajao.
Ovim vazduhom, koji diše čovek danas, nije se moguće nahraniti. Danas je vazduh odumro, i veoma često štetan po telo i dušu biva. O poslovici si ispričao, da, od vazduha nećeš biti sit, ali postoji druga poslovica: »Ja sam se vazduhom samo hranio«. Ona se i podudara sa onim, što je čoveku bilo stavljeno na raspolaganje spočetka. Adam se u najdivnijem vrtu rodio, a u vazduhu koji ga je okružavao, nije se nalazila ni jedna čestica prašine štetne. U tom vazduhu cvetni prah je rastvoren bio u kapljici rose najčistije.
- Cvetni prah? Kakav?
- Cvetni polen, i od trava, sa drveća i plodova etre ispuštajući . Od onih, koji su pokraj bili, kao i iz udaljenijih mesta drugih, vetrići su donosili. Ničim od dela velikih, čoveka tada nisu odvlačili problemi dobijanja hrane. Sve okružujuće je kroz vazduh njega hranilo.
Tvorac je učinio tako vajkada, da sve živo na Zemlji, u ljubavnom zanosu nastoji da čoveku služi. I vazduh, i voda, i vetrić životvorni bejahu... ~


Naravno, u dnevni obrok ljudi Božanskih praizvora, ulazio je ne samo životvorni vazduh, koristili su i mnogo toga drugog, ali su vazduh i voda hranili telo i dušu njihovu u značajnoj meri.

Žreci su shvatali značaj ishrane: u njihovim dnevnim obrocima bili su odvari mnogih trava lekovitih, raznovrsno povrće i voće. Između ostalog, veliku su važnost pridavali ulju kedrovom, koje su im sluge nabavljale iz dalekih mesta. Još uvek su, u njihovim dnevnim obrocima bili med i polen, koji skupljaju pčele. Ali je Anastasija pokazala, da je to bilo neiskazivo nedovoljno. Tu je bilo raznolikog cvetnog praha. Sabran pčelama, i nabijen  u ćelije-saće, polen je, naravno, neizmerne koristi donosio, ali se i značajno razlikovao od one raznovrsnosti, što se može naći u vazduhu prostranstva zavičajnog. Jer, pčele sabiraju polen sa relativno male količine cvetova. A u vazduhu postoji potpuna raznolikost, i ona se odlikuje od pčelinje, svojom mekoćom  i brzinom asimilacije. Polen, koji se nalazi u vazduhu – živ je, sposoban za oplođavanje. 
Sa svakim udahom čovekovim, on bi dospevao u njega i rastvarao se, hraneći njegovo telo, uključujući i mozak. Kada su žreci shvatili da Anastasija govori o imanjima, o hektaru nasledne zemlje za svaku porodicu, razumeli su: ona vraća ljude načinu života praizvora. Odmah su shvatili: zavičajna imanja su ne samo u stanju da ljudima donesu aterijalno blagostanje, već je glavno u nečem drugom. U kontekstu rečenog Anastasijom, ljudi mogu da oblikuju prostranstvo, koje će hraniti njihovo telo, dušu i duh, i da pokažu na javi svim ljudima istine Božanskog svemira . Sazreva situacija, u kojoj se čovečanstvo može obresti istovremeno u dva sveta. Ono će imati mogućnost da koristi, kako postignuća tehnokratskog, veštačkog sveta, tako i Božanskih praizvora. Upoređujući dva sveta, ne po čuvenju, već koristeći mogućnost procenjivanja po sebi, po sopstvenom stanju, ljudi mogu da naprave svoj izbor ili da sazdaju novi svet. Da stvore svoju prekrasnu budućnost. Anastasija je pokazala ljudima ne samo značaj i suštinu Božanske ishrane, već i kako doći do nje. Kroz svoja zavičajna imanja...





уторак, 25. август 2015.

priča za laku noć....
knjiga VIII-2.deo -Obredi ljubavi-





Staroslovenski obred  venčanja... 







...zaljubljenima je predstojalo da zajedno izaberu mesto za buduće svoje imanje. Obično su udvoje odlazili u okolinu sela, u kom je on sa roditeljima živeo, potom u okolinu sela, u kom je živela ona. I nije bilo potrebe da zaljubljeni saopštavaju roditeljima namere svoje. I tako su u selima svi razumeli i znali o predstojećem otelovljavanju.
Na parceli odabrane zemlje, oko hektara ili nešto više, zaljubljeni su pravili nacrt života stvarnog. Predstojalo im je da misleno isprojektuju dom, rasporede mnoštvo bilja, gde sve treba zajednički da deluje i pomaže jedno drugom .

U praskozorje svakoga dana, stizao je uvek prvi Radomir, a odmah za njim, na konju svom se pojavljivala Ljubomila...Zaljubljeni se nisu zagrlili ni poljubili. Nije bilo uobičajeno nešto tako pre venčanja kod vedrusa. I u tome je bio ogromni  smisao : zagrljaji i poljupci se pre začeća dece u svakodnevnu prozaičnost nisu preobraćali. I zato su, kada se trenutak začeća događao,energije u njima bile na vrhuncu. I susrete međusobne jedno drugom nisu nikada unapred zakazivali. Odlazio je svako na mesto odabrano kada bi sam poželeo.

Za nedelju dana je Radomir podigao kolibu od pruća, nalik na čarobnu  kućicu. Dva i po metra širine i tri metra dužine. Ukopao je kočeve u zemlju i načinio zidove od upletenih grana, a i tavanicu  je od motki i grana napravio. Sve su to osušenom travom zaljubljeni prekrili, a iznutra je sve zidove i tavanicu pokrila Ljubomila istkanim platnom. I napravila je postelje dve: slamu je položila, odozgo seno i pokrila platnom postelje.
Kada je bila podignuta kućica čudesna, zaljubljeni su u njoj često noćivali, ali u prisnost intimnu nisu stupali. Smatrala se uvredom za buduću decu takva bliskost pre venčanja...

Kada je proleće nastupilo, u mislima i Radomira i Ljubomile bio je završen projekat. U rano proleće su iznova počeli zajedno da žive u kućici svojoj. Sada im je predstojalo da kočićima sa trakama i grančicama sve nasade obeleže, i da usklade  projekat među sobom. A Radomira je čekalo kopanje bunara i izvor da ogradi. Ostalo je dve nedelje pre nego što se mogu u zemlju sadnice posaditi, te počeše zaljubljeni da se pripremaju za venčanje.


U selo su prvo pošli ono, u kom je živeo mladoženja, zatim u selo neveste. Posećivali su svaki dom, domaćine pozivajući na venčanje.Dolazak njihov su sa uzbuđenjem u svakom domu iščekivali. Želeo je svako da pogleda na njihovu ljubav i dar da odredi  za budući dom njihov živi. Kada je mladi par baštu posećivao, dvorište domaćinsko ili dom, oni su domaćinima malo reči upućivali .
Jednu tek rečenicu svakome...
Za svakoga, ko je čuo pohvalu zaljubljenih upućenu drvcetu rastućem u bašti, ili mačetu koje živi kod njih, to je značilo priznanje časnog  života domaćina, a takođe označavalo, da bi oni želeli da kod sebe imaju takvo rastinje ili životinju.



Kada su obilazak svih imanja završili mladenci, i stigao svima naznačeni dan, iz dva sela su u svitanje žurili na parcelu njihovu i stari i mladi.
Stali su ljudi na među, koju su mladenci suvim grančicama obeležili. A u centru, pored kolibe, bilo je malo uzvišenje od zemlje, ukrašeno cvetovima. Na brdašce to se popeo Radomir, sa uzbuđenjem iznoseći okupljenim ljudima projekat imanja budućeg.



- Sada će prekrasno biti ovde prostranstvo. Sliku čudesnu će odnegovati odgajati zemlja.
 Reci svim ljudima, kćeri moja, - devojci se  obrati mati –kruna  svega ko će biti nad prostranstvom najdivnijim ovim? Koga, od svih živućih na zemlji ljudi, koga bi svojom rukom mogla da venčaš?
Okrenuvši se ka mladoženji, nevesta je odgovarala:
- Venac je dostojan onaj da primi, čija misao ima moć da prekrasnu budućnost stvara.

Devojka je na glavu njegovu venac prelepi, spleten svojim rukama iz trava mirišljavih i
cveća, dostojanstveno položila...


- Venac, svečano stavljen tebi – uzvišene misije je znamenje. Šta ćeš činiti ti, krunisani, imajući nad prostranstvom svojim vlast?
- Prekrasnu ću budućnost sazdavati – začu se odgovor.
- Gde ćeš snagu pronalaziti i nadahnuće, moj sine i krunisani sine Tvorca?
- U ljubavi.



Potom započeše svi svoje darove žive da sade na onom mestu, koje im je ukazao pre toga on.Oni, kojima nije bilo pokazano mesto gde da sade, išli su duž međe, ranije obeležene, i uz pesmu horovodnu bacali u zemlju semenje,sobom doneseno. Prošlo je svega nekoliko minuta, a bašta čudesna je bila utemeljena. I iznova krunisani mladić, podigavši ruku uvis, reče:
- Tvorcem podarena živa bića čoveku, neka budu blizu, i u prijateljstvu sa nama neka žive.
A oni, koji su im pripremili na dar životinje, prilazili su kolibi,noseći u rukama mače ili štene, ili telence na povodcu vodeći, ili medvedića...

Zatim su upletenim granama brzo dogradili uz kolibu ograđeni prostor za stoku. Uskoro je privremeno gnezdo mladenaca bilo ispunjeno životinjama, isto tako mladim. U tome je bio
ogroman smisao : izmešavši se između sebe, oni će večno živeti u prijateljstvu, brinući se i pomagažući jedno drugom.


Primivši darove, iznova su se mladenci svima zahvalili, a onda je uz horovode i pesme, kakav je bio običaj, šetnja razdragana  započela. A mladenci su se sa svojim rođacima povukli svako u svoj dom. Dve noći i dan jedan, oni jedno drugo neće videti. Za to vreme su najbolji iz dva sela majstori, napravljenu unapred drvenu okosnicu  doma, na parcelu preneli. Pokrili su krov,položili pod od dasaka, zapušili  sve pukotine mahovinom i travama. A žene su najbolje plodove ostavile u tom domu novom. Dve majke su postelju pokrile lanenim pokrivačem.
Drugu noć su svi ljudi napustili parcelu.
Energija Ljubavi je nad njom lebdela u iščekivanju zaljubljenih mladenaca.





недеља, 16. август 2015.


priča za laku noć...
knjiga VIII-1.deo- Nova civilizacija





...Kratije je imao težak zadatak: razraditi plan porobljavanja celog sveta. Znao je da to ne može postići samo fizičkim nasiljem. Treba psihološki uticati na svakoga čoveka i čitave narode. Nužno je preoblikovati misao ljudsku , usaditi u svakoga misao о tome da: ropstvo je najveća sreća.
Treba staviti u pogon samorazvijajući program koji će navesti na pogrešan put cele narode. Ljudi će izgubiti osećaj za prostor i vreme i ispravne misli, a najvažnije, više neće imati pravilnu sliku о stvarnosti.


- To što ću sad reći, niko ne sme zapisati, niti kasnije prepričavati. Između nas nisu zidovi, i osim vas me niko drugi neće čuti. Smislio sam način kako ću sve ljude na Zemlji pretvoriti u robove našega faraona. To je nemoguće učiniti uz pomoć mnogobrojne vojske i iscrpljujućih ratova. Ja ću to učiniti uz pomoć samo nekoliko rečenica. Proći će samo dva dana  od izgovaranja njihovog i vi ćete videti kako svet počinje da se menja. Pogledajte dolje kolonu robova okovanih u lance, od kojih svaki nosi po jedan kamen. Čuva ih mnogo vojnika. Uvek smo mislili da je za državu bolje što ima više robova. Ali što je više robova, tim više strepimo od nji ho ve pobune,pa  povećavamo stražu. Robove moramo dobro da hranimo , inače neće moći vršiti težak fizički posao. Ali oni  su bez obzira na to  lenji i skloni buntovništvu. Pogledajte kako sesporo kreću, a lenji ih stražari ne teraju ih korbačima, i ne udaraju čak ni zdrave i snažne robove. Ali oni će se kreteti kudikamo  brže i neće im trebati straža. Stražari će takođe postati robovi. Evo kako se to može postići: neka danas u suton glasnici razglase faraonov ukaz u kome će biti rečeno:


"U praskozorje novoga dana svim  robovima će biti darovana potpuna sloboda! Slobodan  čovek će dobijati po jedan novčić za svaki kamen donesen u grad.
Za novac se može dobiti hrana, odeća, kuća, dvorac u gradu i
sam grad... Od sada ste vi-slobodni ljudi!"

 Ukaz je u smiraj dana objavljen robovima. Mnogi nisu mogli doći sebi od iznenađenja, mnogi nisu spavali  celu noć pri pomisli na sretan život koji  će  započeti...
Ujutru sledećeg dana, žrece  i faraona zadivila  je slika koju su ugledali: 
hiljade bivših robova utrkivalo se, tegleći  ono isto kamenje kao pre. Mnogi su, obliveni znojem, nosili i po dva kamena. Ostali, koji su nosili po jedan kamen, trčali su i dizali prašinu. Neki su stražari takođe nosili kamenje. Ljudi koji su osetili slobodu, jer su im skinuli okove, želeli su doći do što više željenih novčića  da bi izgradili svoj srećni život. Deo robova se udružio u manje grupe. napravili su taljige i do vrha ih napunili kamenjem,gurajući ih iz sve snage, obliveni znojem.
- Još će mnogo sprava izumeti- zadovoljno je razmišljao Kratije- evo, već  su se i usluge unutarnje pojavile: raznosači  vode i hrane, koje  su plaćali dobijenim  novcem. Zamislite,i lekari su se pojavili. Direktno su u hodu pomoć nastradalima ukazivali.Takodje  za novac. Uskoro će između sebe izabrati i načelnike, i sudije...Neka ih biraju! Oni  misle da su  slobodni, iako je suština ostala ista- oni kao i pre tegle kamenje!
I tako  će juriti kroz mileniujme, prašnjavi.. znojavi...tegleći teško kamenje. I danas, potomci tih robova nastavljaju svoju trku bez smisla.







Vladimir Megre / Earth Day from New York, the Nexus Global Youth Summit 2015./

 Hello, dear friends!

From the bottom of my heart, I want to wish all of you, my readers, a happy Earth Day, July 23rd. And first of all I want to extend these wishes to those of you who are building family homesteads, or who are planning to build them in the very near future – those of you who are drawing up plans, who are picking out land, who are dreaming. Dreaming of the beautiful future of your family, your family homestead, your country, and the entire world.

In recent days, unbelievable events have begun to occur, and it even seems to me that Anastasia… Do you recall how she said, “there will be a period of time when I’ll be unable to help you”? Well, mostly likely, that time is coming to an end, because in recent days, unbelievable events have begun to occur. What kind, for example? Right now I’m in the United States of America, in the very best park in the center of New York. This is Manhattan, one of the most prestigious areas. The land here is ve-e-ry expensive, and nonetheless, the people and the local authorities set aside several square kilometers and put in a most beautiful park. They designed it splendidly, and that’s where I am. But how I ended up here…

Just imagine: I haven’t celebrated my birthday for five years now. My mama died on this day, and I thought that for that reason I shouldn’t celebrate. But Anastasia says, “when a loved one dies on your birthday, especially if it’s your mama, then by doing that, she prolongs your life.” Even so, I haven’t celebrated. Suddenly, about a month ago, an invitation came from the UN in the United States, an invitation to attend an international summit, where something on the order of thirty countries, young people and philanthropists are coming together, and I was invited to tell them about the splendid idea, about Family Homesteads.

This summit is very significant, and I’ve been allotted only twenty minutes for my presentation. That’s not enough time to tell about such a grand idea, but I’ll try. I’ll be speaking on July 23rd, on my birthday. And I would very much like it if all this squabbling between Europe, America, and Russia would cease. If all squabbling in general between countries would cease. I think that the squabbles come about because people have no other idea besides the idea of war. And many countries feel that there’s a way to win, to improve their position by conquering each other. Nothing of the sort! Nothing is gained! Because of war, hostility settles into people. But family homesteads – now, that is a beautiful idea that brings people together!

You all recall the way Ukrainians, Belorussians and Japanese have attended our festivals in Moscow. I think that I’ll be able to bring about a certain turning point, or simply contribute by means of my plan to regularizing relations between Russia and the United States. I think that our presidents should meet and talk about what it’s best to do for the people, what laws it’s best to enact for the people, so that they’ll be able to create family homesteads in Russia and America alike. We can compete to build something beautiful. Much is possible in Russia, there is a lot of land in Russia, and in Russia there are many people building family homesteads. Today there are already more than 230 of them. So far in America, they number only in the single digits. The UN has a permanent representative from Russia. Many questions are resolved through this organization. And I would very much like for the question of family homesteads to be resolved, too.

Everything has happened for a reason. There are many coincidences in the world, but for there to be this organization, and this event on my birthday… Now, that’s the reason I have come.

I wish you success!

Respectfully yours,
Vladimir Megre


http://anastasia.ru/news/detail/23726/

недеља, 26. јул 2015.




     I....kao što je  rekla Anastasija - dodeliti svakome ko želi, besplatno, jedan hektar zemlje..


U Rusiji je donet nacrt zakona koji predviđa mogućnost da u regionu dalekog istoka Rusije, svaki građanin Rusije može dobiti jedan hektar zemlje, u početku na besplatno korišćenje pet godina, a zatim u vlasništvo bez nakande ako je zemlju koristio za obavljanje bilo kakvih aktivnosti koje nisu zabranjene ruskim zakonima.


U Srbiji,  nažalost niko o sličnom ni ne pomišlja... 

Dok se nešto u  tom smislu  ne dogodi, POSADITE ŠUMU IZ SVOJE FOTELJE.... http://www.maraquia.com






MOSKVA - Oko 30 miliona građana Rusije spremno je da se preseli na Daleki Istok i tamo se stalno nastani ako bi besplatno dobili zemlju, rekao je ministar za razvoj Dalekog Istoka, Aleksandar Galuška, objavljujući podatke ankete Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM).

U Rusiji je u petak počela javna rasprava o nacrtu zakona o besplatnoj dodeli zemlje na Dalekom Istoku, preneo je Tas.


"Besplatno davanje zemljišta je moćan potencijal za osvajanje naših Istočnih teritorija i radikalnog, skoro šestostrukog povećanja broja stanovnika, sa 6,4 miliona na 36 miliona ljudi", rekao je Galuška.


Prema njegovim rečima, istraživanje VCIOM je pokazalo da je među onima koji žele da se presele na Daleki Istok 1,5 puta više mladih.


Besplatno davanje zemljišta je moćan potencijal za osvajanje naših Istočnih teritorija i radikalnog, skoro šestostrukog povećanja broja stanovnika, sa 6,4 miliona na 36 miliona ljudi rekao je ministar za razvoj Dalekog Istoka, Aleksandar Galuška.


Kako je saopštila pres služba Ministarstva za razvoj Dalekog istoka, 28 odsto ispitanika htelo bi da na dobijenoj parceli vodi samostalno domaćinstvo, 19 odsto bi postali farmeri, a 16 odsto samo želi da promeni mesto boravka.


Nacrt zakona predviđa mogućnost da u tom regionu svaki građanin Rusije dobije jedan hektar zemlje, u početku na besplatno korišćenje pet godina, a zatim u vlasništvo bez nakande ako je zemlju koristio za obavljanje bilo kakvih aktivnosti koje nisu zabranjene ruskim zakonima.


U slučaju da je nije tako koristio, ona će mu biti oduzeta.


Stranci neće imati mogućnost da koriste zemlju.


Predviđeno je da se zemljište dodeljuje po pojednostavljenoj proceduri, bez katastarskih radova, što će znatno uprostiti proceduru dodele.


Zemljište će moći da se preuzme ne izlazeći iz kuće, preko Interneta, jer je ministarstvo razvilo elektronski servis zasnovan na katastarskim kartama.


Demo verzija servisa će biti prezentovana početkom septembra na prvom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.


Po mišljenju Galuške, nacrt zakona o davanju zemlje građanima Rusije se uklapa u plan ubrzanog razvoja Dalekog Istoka. Ruska vlada je utvrdila Savezni ciljani program za razvoj Kurilskih ostvra i izabrala prvih šest investicionih projekata sa ukupnim obimom privatnih investicija od 128 milijardi rubalja (dve milijarde evra) koji će dobiti državnu podršku za infrastrukturu.


Krajem juna formirane su prve tri teritorije za primarni razvoj u Habarovskom kraju i Primorju.