priča za...
knjiga 1. -Anastasija-




Postojim za one, za koje postojim !

....razmišljala sam kako preneti ljude kroz razdoblje tamnih sila.... Moj plan i prosuđivanje su bili jasni i ostvarivi, i ONI su ih prihvatili. Knjiga koju ćeš napisati, sadržaće nenametljive sklopove, formule od slova, i one će izazvati kod većine ljudi svetla i dobra osećanja. Ta osećanja su kadra da savladaju fizičku i duhovnu slabost, doprineće rađanju nove svesti, svojstvene ljudima budućnosti. Veruj mi, Vladimire, to nije mistika, to je u saglasju sa zakonima Vaseljene.

Sve je veoma jednostavno: ti ćeš pisati tu knjigu, rukovodeći se isključivo osećanjima i Dušom. Drugačije nećeš moći, zato što ne vladaš tehnikom pisanja, ali se osećanjima može SVE. Ta osećanja su već u tebi. I moja, i tvoja. Neshvaćena još uvek tobom. Ona će biti razumljiva mnogima. Ovaploćena kroz znake i sklopove slova i reči u rečenicama, biće silnija od plamena Zoroastra.

Kroz tebe želim da se i svim ljudima otkrijem, sada mi je to dozvoljeno. Znam kakva će se gromada tamnih sila obrušiti na mene, suprotstaviće se mom priviđenju, ali ih se ne bojim, ja sam jača i uspeću da vidim to što sam zamislila! 

Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće. Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti u tvom mozgu uslovima životnim tog sveta, u kome živiš ti. Tebi se čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine.

Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu. Vi verujete u horoskope, verujete u potpunu zavisnost svoju u odnosu na raspored planeta. To verovanje je postignuto uz pomoć mehanizama tamnih sila. Ona, ta vera, usporava vreme svetloj paraleli, dajući priliku tamnoj da krene napred i poveća svoju vrednost. Ta vera vas odvlači od spoznaje Istine, suštine svog života zemaljskog. Ispitaj pomno. Razmisli – čoveka je sazdao Bog, po slici i prilici svojoj. Čoveku je data najveća sloboda – sloboda izbora između tamnog i svetlog. Čoveku je data Duša. Sve vidljivo je potčinjeno čoveku, i on, čovek, slobodan je čak i u pogledu Boga – voleti ga ili ne. Niko i ništa ne može upravljati čovekom mimo njegove volje. Bog želi ljubav čovekovu kao odgovor na svoju ljubav, ali Bog želi ljubav slobodnog čoveka, savršenog i nalik sebi.

Misliš da bulaznim kao umobolna kada govorim o tome, da će utemeljeni mnome u knjizi, sklopovi i formule od slova, lečiti i ozarivati ljude. Ne veruješ mi, zato što ne shvataš. A to je, u stvari, vrlo jednostavno.  Tamne sile su uvek nastojale da oduzmu čoveku mogućnost da uživa u blagodati koja zrači iz tih povezivanja. Zbog toga su one čak i jezik menjale, uvodile nove reči i uklanjale stare, izvrćući im smisao. Ranije je, na primer, u vašem jeziku bilo četrdeset sedam slova – sada je ostalo trideset tri. Tamne sile su unosile svoja, drugačija povezivanja i formule, uzburkavajući podlo i mračno, nastojeći da uvuku čoveka u telesne požude i strasti. Ali, ja sam prenela vajkadašnja povezivanja, koristeći pri tom samo današnja slova i simbole, i oni će sad biti delotvorni. Tako sam se zalagala u svom traganju! I nalazila! Sabrala sam sve najbolje iz različitih vremena. Mnogo sam prikupila. Sakrila sam ih u tome, što ćeš napisati ti!

Kod mnogih koji budu čitali napisano, biće izazvana osećanja i emocije, još uvek ne sasvim razumljiva i spoznata s njihove strane. Tebi će to potvrditi oni – eto, videćeš, čućeš, da će potvrditi. I osećanja će se kod njih pojaviti svetla, mnogi će potom shvatiti i sami, uz pomoć tih osećanja mnogo više nego što će biti napisano tobom.

Moje misli su letele veoma – veoma brzo, ali su me tamne sile, bez obzira na sve, sustizale. Mnoge su svoje poslove zemaljske ostavile i nastojale da uključe svoje mehanizme oko mog priviđenja, i tada sam osmislila... Nadmudrila sam ih. I primorala sve njihove mehanizme da na dobrobit sve obave. Tamne sile su izgubile glavu na manje od jednog trena, ali je to bilo dovoljno da bi, zahvaćena Svetlim silama, moja vizija uzletela do nedostižnog za njih, svetlog beskraja. 

Ja sam, neočekivano za njih, malčice produžila vremensko razdoblje tamnih sila, za koje ćeš ti morati mnoge teškoće da prevladaš. Pri tom sam lišila sebe mogućnosti da ti zrakom svojim pomažem. Oni su se zapanjili, ne videći u tome nikakvu logiku s moje strane. A ja sam za to vreme ljude, koji će se u budućnosti susretati sa tobom, brzo–brzo osvetljavala.....

Tebi će, i viziji mojoj, ljudi pomoći. Svojim malenim, skoro neusmerenim zracima. Ali, njih će biti mnogo, i vi ćete zajedno ovaplotiti viziju u materijalnu stvarnost. Prenećete se kroz razdoblje tamnih sila. I druge ćete preneti.