beseda Anastasijinog  dede..

-Onda, znači da imamo sasvim netačno shvatanje  o ishrani drevnih ljudi..?

- Da, tako je. Možda zato da današnju bezdušnost  i okrutnost, prema životinjama opravdamo. Što se ide dalje u dubinu istorije, sve se manje ljudi koji jedu meso može susresti. Njima je bila sasvim dovoljna biljna hrana. A od životinja se koristilo samo ono, što su čoveku davale same životinje, mleko i jaja, na primer.

Želuci prvih ljudi su mogli da nastradaju od mesa.

Još jedan dokaz da lov za prvobitnog čoveka nije bio osnovni izvor dobijanja hrane jeste njegova nesvrsishodnost upoređenju sa drugim načinom dobijanja hrane.

- Kojim drugim?

- Od pripitomljenih, odomaćenih životinja. Zamisli čoveka, koji u svom domaćinstvu ima mamutića, kravu, kozu, koji se mogu izmuzati dobijajući svakodnevno prvoklasne sveže proizvode. Ima čovek u domaćinstvu i odomaćene ptice: gusku, patku, kokošku, koje mu donose jaja, a koje ne iziskuju posebnu negu. Postoji mogućnost da se uzme deo

meda i cvetnog praha od pčela, mnoštvo korenastih plodova

i jestivih trava, koje se takođe nalaze nedaleko  od  doma. I odjednom, čovek kao da je poludeo. Ubija sve domaće životinje, koje su pored svega ostalog, još i štitile i čuvale njegov san. Pojede ih i počinje da lovi divlje, podvrgavajući sebe opasnosti i više ne garantujući sebi i svojoj porodici urednu ishranu svežim proizvodima.

Umesto druželjubivog okruženja i ljubavi domaćih životinja, on dobija isključivo agresivnu sredinu, u kojoj je, da preživi

njegova porodica, može se reći, skoro nemoguće.

- Pa, zar su prvi ljudi odmah počeli da se bave pripitomljavanjem i dresiranjem životinja? Možda se to desilo u poznijem periodu?

- Ma, ne bi bilo za čoveka nikakvog poznijeg perioda da je on

odmah sebe ispoljio kao agresora. Upoznat si, Vladimire, sa činjenicama da, kada se našlo u šumi malo dete (beba) mogli su da ga othrane čak i zverski vukovi, a u toj istoj šumi odraslog čoveka je čopor vukova mogao da rastrgne. Iz kog razloga je tako različit odnos prema čoveku?

- Teško mi je da kažem.

- Zbog toga, što u prvom slučaju čovek-beba nije nosio agresiju, a u drugom – agresija i strah su bili prisutni i stvorili u okolini izuzetnu neprijatnost.

Kod prvih ljudi nije bilo osećaja straha i agresije, kod njih je

preovladavala ljubav i nepatvorena ,istinska, prirodna potreba

i zanimanje prema okružujućem ih svetu. Zato što uopšte nisu bili

primorani da ulažu posebne napore za pripitomljavanje i dresiranje životinja i ptica; za njih je najvažnije (osnovno) bilo da ustanove predodređenje svakog živog bića, koje se susreće na Zemlji. Oni su to i činili. Što se tiče životinja, to ti je već poznato:najveće sreća za njih jeste osećanje ljubavi i naklonost ,pažnja i  brigu čovekova prema njima.

Prvi put je meso upotrebio inferiorni čovek, onaj, od kog je otišla energija Ljubavi. On, kao da je pošašavio ili se razboleo bolešću najstrašnijom. Bolest ta je i do današnjeg dana stigla.

- Ma, kakva može biti veza između ljubavi i početka korišćenja mesa od strane čoveka? 

- Direktna! Čovek, koji u ljubavi živi za ubistvo nije sposoban.