ANASTASIJA..(odlomci iz knjiga)




 



"Čistota pomisli,osećanja i osećaja tipičnih za većinu,odmeravaju tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u vaseljeni i vremenu." 

                                                   
                                                   



Zašto ljudi, priznavši Zemlju kao kosmičko telo i najveću tvorevinu Višega Razuma,  čiji je svaki mehanizam najveličanstvenije njegovo postignuće,  čerupaju taj mehanizam ulažući toliko napora u njegovo lomljenje? Vama se  čine prirodnim veštački kosmički brod ili avion, ali sva ta mehanika je napravljena od polomljenih i prepravljenih delova najveličanstvenijeg mehanizma. Zamisli biće koje lomi avion u letu, da bi napravio iz njegovih delova sebi čekić ili strugalicu, i ponosan je,ako uspe da napravi to primitivno oruđe.
Ne shvata da ne treba lomiti avion večito.Ma, kako ne možete da razumete da se ne sme tako čerupati naša Zemlja! Kompjuter se smatra dostignućem razuma, ali malo ko naslućuje da se on može uporediti s protezom mozga. Možeš li da zamisliš šta bi se desilo sa  čovekom, kada bi pored normalnih, zdravih nogu, hodao na štakama. Mišići njegovih nogu bi bez svake sumnje zakržljali. Mašina nikad neće prevazići ljudski mozak, ukoliko se on neprestano vežba...


                                                                      
 Za Vaseljenu je veoma  važno da sa Zemlje u celini dolazi svetlo zračenje. Zračenje svetlosti Ljubavi i dobrote. O tome je i u Bibliji rečeno: »Bog je - Ljubav«. 

                                                                              ***

Knjiga koju  ćeš napisati, sadržaće nenametljive sklopove, formule od slova, i one će izazvati kod većine ljudi svetla i dobra osećanja. Ta osećanja su kadra da savladaju fizičku i duhovnu slabost, doprineće rađanju nove svesti, svojstvene  ljudima budućnosti. Veruj mi, Vladimire,  to nije mistika, to je u saglasju sa zakonima Vaseljene.
Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće...........
Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka
uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti  u tvom mozgu uslovima životnim tog sveta, u kome živiš ti. Tebi se  čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine. 
Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju
tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu.



                                                                          ***
.....tako će dospeti u napisano tobom, i moja povezivanja slova.
Ona su jako važna. Ona mogu da čine čudesa, kao molitva. Jer, mnogi od vas već znaju da molitve i jesu stanovita povezivanja i pouzdano utvrđeni spletovi slova. Ta povezivanja i sklopovi stvoreni su prosvetljenim ljudima, uz Božju pomoć.
Tamne sile su uvek nastojale da oduzmu čoveku mogućnost da uživa u blagodati koja zrači iz tih povezivanja. Zbog toga su one čak i jezik menjale, uvodile nove reči i uklanjale stare, izvrćući im smisao. Ranije je, na primer, u vašem jeziku bilo četrdeset sedam slova – sada je ostalo trideset tri. Tamne sile su unosile svoja, drugačija povezivanja i formule, uzburkavajući podlo i mračno, nastojeći da uvuku  čoveka u telesne požude i strasti. Ali, ja sam prenela vajkadašnja povezivanja, koristeći pri tom samo današnja slova i simbole, i oni će sad biti delotvorni. Tako sam se zalagala u svom traganju!
I nalazila! Sabrala sam sve najbolje iz različitih vremena. Mnogo sam prikupila. Sakrila sam ih u tome, što ćeš napisati ti. Kao što vidiš, to je prosto prevod povezivanja znakova dubine večnosti i beskrajnosti Kosmosa, tačan po smislu, značenju i cilju.
                                                                
                                                                               ***
                                                
...jer, misao i reč – glavni su instrument Velikog Tvorca. A taj instrument je, među svima koji su telesni, samo čoveku dat.
-Pa zašto se onda sve što ljudi govore ne ispunjava?
- Kada su između Duše i reči pokidane niti, kada je pusta Duša a slika troma, tada su reči prazne, kao haotični zvuk. I ništa sobom ne predskazuju.
                                                                        ***
 Iza svakog slova su, na sanskritu - rečenice, reči... U njima su takođe slova, potom mnogo reči - tako je beskonačnost skrivena u svakom slovu.
                                                                       ***
  U čoveku,  u svakom čoveku je od vajkada utemeljena apsolutno
sva neophodna informacija. Njemu je data ona odmah na rođenju njegovom. Kao ruka, noga, srce, kosa. Sva učenja sveta, sva otkrića, preuzeta su samo sa tog Vrela.
Kao što roditelji svakom svom detetu nastoje da daju sve, tako i Veliki Tvorac svakome daje sve, odmah. Ništa veštačko: ni mnoštvo knjiga, ni najsavremeniji sadašnji i budući računari, svi zajedno uzeti, nikada neće moći da prime čak ni deo informacija koje se nalaze u jednom čoveku. Treba samo umeti njima se koristiti.
- Zašto onda svi ne dolaze do otkrića?
. Poznavanje Istine nije u izgovaranju njenom, već u načinu života!
                                                                    

II


 Verovatno je Vernadski bio u pravu kada je postavio pitanje:
Kako idealno,  misaono preneti planetu Zemlju u njenu novu evolucionu fazu?
Kako?
Kako urazumiti nerazumne, pokrenuti bezosecajne da osete?!                                                                                                                                                                                                
Čovek je jedinstvo suprotnosti. Samo čovek može da se raduje prvim zracima sunca,a drugi da se ljuti...
                                                                 
                                                                     ***
Kada se značajno kroz čoveka stvara, uvek učestvuju dve suprotnosti. Pravo izbora ostvaruje sam čovek. Od njegove čistote i spoznaje zavisi, čega će uzeti više.
                                                                     
                                                                                     


Tehnokratski svet je tako uređen, da čovek pronalazi svakakve mehanizme i društvene norme radi navodnog olakšavanja  svog života. U stvari, olakšice su iluzorne. Čovek sam postaje robot tehnokratskog  sveta. Neprekidno mu nedostaje vremena da se zamisli nad suštinom postojanja, da sasluša drugoga, a ni nad sopstvenom sudbinom nema vremena da se  zamisli. On, kao da je isprogramirani robot. Eto, sad vidiš sve svojim očima, slušaš svojim ušima, a da poveruješ ti je teško...


                                                                       ***


U drevno doba, ljudi koji su živeli na Zemlji, posedovali su moći koje su im dopuštale  da budu neprolazno umniji od današnjeg čoveka. Ljudi Praizvora su imali mogućnost da  se neusiljeno služe celom informacionom bazom podataka koja je ispunjavala Vaseljenu.
Ta informacija Vaseljene sazdana je Velikim Intelektom – Bogom. Dopunjavana Njime  i samim ljudima, njihovim mislima, ona je toliko grandiozna, da je kadra da odgovori na ma
koje pitanje. Ona je nenametljiva. Odgovor je nicao trenutno u podsvesti na ono pitanje na koje je čovek tražio odgovor.
Oni su shvatali da su promene klimatskih uslova na jednom parčetu Zemlje predstavljale signal za preseljenje na drugi, da bi prethodna Zemlja mogla da odahne.
Oni su razumeli Kosmos i svoju planetu. Bili su mislioci i poimali svoje predodređenje. Usavršavali su svoju planetu Zemlju. Nije im bilo ravnih u Vaseljeni.Po intelektu, iznad njih je bio samo sam Veliki Intelekt Vaseljene – Bog.
Otprilike pre deset hiljada godina, među ljudskom civilizacijom koja je tada naseljavala sadašnju Evropu, Aziju,  severni deo Afrike i Kavkaz, počele su da se pojavljuju osobe,  čija je povezanost sa Intelektom Vaseljene, bila delimično ili potpuno otupela. Eto, od tog trenutka i potiče početak kretanja  čovečanstva ka katastrofi planetarne razmere, bez obzira kakvoj: ekološkoj, nuklearnoj, bakteriološkoj - kako prognoziraju naučnici, kako govore drevne religije,  opisujući je slikovito...
- Sačekaj, Anastasija... Potpuno je nejasno kako se mogu povezati ti »invalidi« sa planetarnom katastrofom.
-Zamisli posadu najsavremenijeg kosmičkog broda, koja odjednom
izgubi devedeset procenata svog razuma. Ti ljudi, ništa ne shvatajući, počinju da odvaljuju oplatu i raspaljuju u kabini vatru, da otkidaju sa pulta instrumente i prave od njih sebi ukrase i igračke. Upravo sa takvom, duševno bolesnom posadom, mogu se uporediti ti ljudi. I upravo su oni ti, za koje kažeš »inferiorni invalidi«, iznova izumeli kamenu sekiru, koplje, zatim... Njihova misao je, razvijajući se, došla do nuklearne bojeve glave. Do današnjeg dana, njihova misao nastavlja neverovatnom upornošću da lomi savršene tvorevine, zamenjujući ih svojim primitivnim proizvodima. Njihovi potomci su počeli da iznalaze sve više i više,  čerupajući pri tom najsavremeniji prirodni mehanizam Zemlje, stvarajući svakojaka neprirodna socijalna uređenja. Kasnije su ljudi počeli da ratuju međusobno. ...
Faktički, njih  još možemo nazvati duševnim bolesnicima, zato što ni jedno živo biće  ne oskrnavljuje Zemlju tako, kao oni.
                                                           

                                                                ***


Kada se ljudski rod približava određenoj tački svog neopažanja suštine Istine,
kada se tamni začeci ispolje u  čoveku, dostiže se kritična tačka. Da ne bi došlo do potpunog  samouništenja, dolazi do planetarne katastrofe, odnoseći mnogo ljudskih života,
uništavajući kobni, veštački stvoren sistem životnog obezbeđenja.
Katastrofa predstavlja lekciju preživelima.                   



Želela sam da saznam na koji način i uz pomoć čega je moguće urazumiti ljude, osim uz pomoć katastrofe? Razumeš li, procenila sam da katastrofe nastaju ne
samo zbog krivice onih koji  ne shvataju Istinu, već i zbog nedovoljno uspešnog načina da se predstavi Ona. Zato sam Ga i molila da nađe taj način. Da ga otkrije meni ili još nekome. Nije važno kome. Važno je da postoji on i da dejstvuje.                                                                
                                                                                                                                             
 
  Na kome je odgovornost za ne  opazenje Istine? Na onima koji je ne uocavaju ,ili na onima koji je donose?
I.sve druge Istine su ljudskom rodu znane, ali se ne ispunjavaju. Nekom trenutnom, varljivom zadovoljstvu se svi predaju. Znači, treba naći još neki način, koji omogućava ne samo da se zna, već i da se osete zadovoljstva drugačija. Čovek, osetivši ih, moći će da ih upoređuje i sam će sve razumeti, odblokiraće svoj delić, dat od Boga. Ne sme se  čovek samo strašiti katastrofom, ne treba kriviti one koji ne shvataju Istinu; treba da pojme svi koji Istinu saopštavaju,  neophodnost traženja savršenijeg načina tumačenja.
                                                                    
                                                                       ***                    

- A,sve je veoma jednostavno...  Čovek je – jedinstveno biće u Vaseljeni, koje živi istovremeno na svim planovima postojanja. U zemaljskoj svojoj suštini, većina vidi samo zemaljsko, materijalizovano ispoljavanje. Postoje oni, koji osećaju i suštine druge, nevidljive. Osnovna razlika između  čoveka i svega postojećeg  je u tome, što je čovek obdaren sposobnošću da stvara sadašnjost i budućnost svojim mislima, stvarajući oblike i slike koje se materijalizuju kasnije. Od blistavosti, harmoničnosti,brzine misli,  čistote pomisli  Čoveka-Tvorca, zavisi budućnost.
  
 



III
                                   
                               
  STVARANJE


  
Najlepsa prica o postanju....
 Zamisli početak.
Još nije bilo Zemlje. Još materija nije odražavala svet vaseljenski. Ali, kao i sada, ispunjena je bila Vaseljena energijama različitim u ogromnoj količini. Energije suštine žive, u mraku su i mislile, u tami i stvarale. Nije im bila potrebna svetlost spoljašnja. Unutar sebe, sebi su svetlele. I u svakoj je bilo sve - i misao, i čula, i energija stremljenja. Ali su ipak, razlike među njima postojale. Kod svake je  jedna, nad svim ostalim energijama
preovladavala. Kao i sada, postoji u Vaseljeni rušilačka suština i suština koja je graditelj života. I mnoštvo nijansi raznolikih, nalik na ljudska osećanja, postojalo je kod svih. Međusobno, nikako vaseljenske suštine nisu mogle da dođu u dodir. Unutar svake suštine, energije su u većini trome, dok iznenada munjevito kretanje ne nastane. Unutar sebe, sobom stvarano, sobom odmah i uništavano. Pulsacija njihova svemir nije menjala, nikome nije vidljiva bila, te je svaka smatrala da je sama u prostranstvu. Sama!
                                                                       ***
 I odjednom, kao impulsom, kosnuo ih je sve dodir! Istovremeno sve,  u Vaseljeni beskrajnoj. Usred kompleksa energija tih živih, jedan je odjednom  obasjao druge. Da li je  bio star taj kompleks, ili veoma mlad, nemoguće je izreći običnim rečima. Da li se iz vakuuma pojavio, ili iz iskri svega o čemu se pomisliti može, nije ni važno.  Taj kompleks je veoma nalikovao  čoveku! Čoveku, koji živi danas! Nalik je bio njegovom drugom »ja«. Ne materijalnom, vec vecnom,, zavetnom... 


                                                                                  *** 

 Energije stremljenja i njegove vizije žive, u početku su ovlaš doticale sve postojeće u Vaseljeni. On sam je bio tako vatren, da je sve osetno pokrenuo. Opštenje zvucima prvi put je odjeknulo Vaseljenom. Ukoliko bismo zvuke prve na savremen jezik preveli, smisao pitanja i odgovora bismo  osetili. Sa svih strana Vaseljene beskrajne, jedno pitanje izrečeno svima, hitalo je ka Jedinom, Njemu:
- Šta tako strasno želiš? - pitali su svi. A on će u odgovor, siguran u svoje proviđenje:
- Zajedničku tvorevinu i radost za sve dok je posmatramo.
                                                                               ***
                                              
- Šta radost može doneti svima?
- Rođenje!
- Čega rođenje? Samodovoljnost imamo svi odavno.
- Rođenje, u kome će čestice biti sadržane od svih!
- U jedno? Kako je moguće sjediniti sve rušilačko i stvaralačko sve?
- Protivurečne energije prvobitno uravnoteživši u sebi! -Kome slične po snazi?
-Meni.                                              
                                     


Iz cele Vaseljene, sve su suštine  istovremeno, u Njega bez izuzetka
svoje energije pustile. I svaka je nad ostalima da preovlada nastojala, da se u
novo, samo ona, kao vrhovna, ovaploti. Tako je započela golema borba  energija svih vaseljenskih. Nema vremenske veličine, obima, mere nema, koje bi okarakterisale razmere te borbe. Spokojstvo je nastalo tek onda, kada ih je sve spoznaja pohodila: ništa neće moći da bude više i jače od jedne energije vaseljenske - energije Božanskog proviđenja.
                                                                                           ***
Bog je posedovao energiju promisli.Sve je u sebe uzmogao da
prihvati, sve da uravnoteži i umiri, te je počeo da tvori. Još u sebi da sazdaje.




Još u sebi delo buduće stvarajući, vodeći računa o svakoj pojedinosti, brzinom koja nema određenje, osmišljavao je uzajamnu povezanost sa svim. Radio je sve sam. Sam u tami Vaseljene beskrajne. Sam je u sebi energijama svim vaseljenskim ubrzavao kretanje. Nepoznat  ishod sve je plašio i udaljavao od Tvorca. Tvorac se u vakuumu našao. A vakuum taj se širio. Bilo je hladno mrtvilo. Strah i otuđenost uokolo, a On sam, predivna je svitanja već zamišljao, i pevanje slušao ptica i miris cvetanja. On je svojim
silovitim proviđenjem, sam stvarao savršena dela.
                                                                                            ***
 Prvi put se u Vaseljeni plan novog postojanja pojavio! Materijalni plan koji je blistao.

                                                       ***
Jezgrom Vaseljene cele i kao  centar svega iznikla je vidljiva planeta - Zemlja! Unaokolo su odjednom  postale vidljive zvezde, Sunce i Mesec. Neprimetna stvaralačka svetlost sa Zemlje dolazeća, u njima je odraz našla svoj. Prvi put se u Vaseljeni plan novog postojanja pojavio! Materijalni plan koji je blistao. Niko i ništa, do trenutka pojave Zemlje, vidljivu materiju nije posedovao. Zemlja se sa svim što je u Vaseljeni doticala, ali je i sama za sebe postojala. Samodovoljna tvorevina je bila. Ono što je raslo, živelo, plivalo i letelo, nije umiralo, u ništavilo nije iščezavalo.  Čak je iz truleži mušica nastala, a mušicom se drugi život hranio, u jedinstveni se savršeni život stapajući.
                                                                                  ***
 - Pogledaj Vaseljeno, pogledaj! Evo sina mog! Čoveka! On na Zemlji stoji. Materijalan je on! U njemu čestice energija svih vaseljenskih postoje. Na svim planovima postojanja živi. Slika i prilika je on Moja, i u njemu čestice svih vaših energija postoje, zato zavolite! Zavolite ga!
Svemu postojećem, radost  će sin Moj doneti. On je stvaranje! On je rođenje! On je sve iz svih! On  će novo stvoriti biće, i preobratiće se u beskonačnost njegova neprestana ponovna rađanja.
                                                                                ***

                                                          
 Bog je jednoga stvorio.       
Od jednog smo nastali svi mi.
Njegova čestica, informacija koja je utemeljena u njoj, u sve druge rođene na Zemlji je usađena. Ukoliko voljom misli breme briga svojih sujetnih odbaciš, osetićeš  ono što se u malenoj čestici do ovoga trenutka čuva. Ona je bila tamo, pamti sve. Ona je u tebi sada i u svakom na Zemlji živućem čoveku. Daj joj da se raskrili, oseti, šta si zamislio ti, i ti, koji sada čitaš ovaj redak, šta si video na početku svoga puta.
  


 IV                                            
             


                                        
         M O L I T V A




Oče moj, postojeći posvuda!                        


Za životnu svetlost Tebi hvala,
Za javu hvala carstva Tvojega,
Za slobodu voljenja. Postojanje dobra.
Za hranu svakodnevnu Tebi hvala!
I za Tvoje strpljenje,
I za oprost grehova na Tvojoj Zemlji.
Oče moj, postojeći posvuda,
Ja, kćer Tvoja među Tvojim delima
Neću dopustiti greh i slabost u sebi,
Postaću dostojna Tvojih ostvarenja.
Oče moj, postojeći posvuda,
Ja sam kći Tvoja, na radost Tvoju.
Tvoju ću sobom slavu uvećavati
Budući vekovi svi živeće kroz Tvoju viziju.
I biće tako! Ja tako želim! Ja kći Tvoja,
Oče moj, postojeći posvuda.





V


  RAZARANJE


 Prvo je granu drveta sa prekrasnim na njoj plodovima polomio Adam, potom ... Potom ... stvaralačka se zaustavila misao čovekova. On do današnjeg dana sve raščlanjuje i lomi, pokušavajući da dozna sastav svega, te primitivno svoje tvori, zaustavljenom trenutno mišlju.
    ...kada su nastupila vremena u kojima čovečanstvo nije više stvaralo zajednički, već je ka kritičkom ispitivanju dela Božjih jurnulo; kada je koplje već letelo i kada su kože vernih životinja na telima ljudi počele  vrednošću da se smatraju; kada se saznanje svih menjalo i usmerilo putem koji je vodio ka današnjem danu; kada se, ne ka stvaranju, već ka doznavanju uputila misao ljudska, odjednom su počeli ljudi da istražuju, kako, usled čega, muškarac i žena sjedinjeni, veliko zadovoljstvo mogu da osete. Tada su prvi put muškarci žene počeli da osvajaju, a žene su sebe muškarcima podavale, ne zarad stvaranja, već da bi osetili primamljivo uzajamno zadovoljstvo. Činilo im se, kao što se i današnjim ljudima čini, da ono biva svaki put, kada spajanje potekne od muškarca uz žensku podređenost, njihovih tela, materijalnih tela njihovih.
                                                                             ***
  U stvari, zadovoljenje od spajanja samo zemaljskih tela je nepotpuno, privremeno. U postupcima isključivo zarad adovoljstva, drugi planovi čovekovog »ja« učešće ne uzimaju. A čovek je težio ka osećaju potpunosti, tela i načine sjedinjavanja menjajući, i do današnjeg dana to nije u potpunosti ostvario. Kao posledica žalosnih telesnih zadovoljstava, nastala su deca njihova.Njihova deca su bila lišena smislenih težnji u cilju ostvarenja Božanskog proviđenja. Odsustvo tri plana postojanja nije im dozvoljavalo da sreću pronađu. Tako smo do današnjeg dana mi i stigli....
                                                                           ***
   ...da bi se prekrasno doživelo, u sebi to isto treba posedovati.
                                                                            ***
 Sve više su se od tvorevina Božjih udaljavali, staništa gradili lomeći sve uokolo, krzna životinjska su iz nekog razloga odevali. Ushićivali su se ubijajući Božja stvorenja, i hvalili one, koji su ubijali brže. Iz uništenog su stalno nešto pravili.
                                                                           ***
 Traktati svet nisu u stanju da izmene, a kao dokaz tome samo jedna jedina tačka služi.
- Kakva tačka? Ne razumem.
 - Ona tačka u Vaseljeni, gde je granica svemu određena. Ono polazište, na kom celo čovečanstvo sada stoji. I sve zavisi od toga, na koju će stranu ono usmeriti sledeći korak. Sve to kazuje da nema u teoretskim raspravama smisla nikakvog. Ceo ljudski rod od stvaranja živi samo čuvstvima privučen.
»Da bih osećao...«
Ceznu da uzvišeno uzmognu da dožive.Ali uzlud.
                                                                             ***
 "Kroz svoju istoriju nije malo ljudska misao besmislica izumela.Priseti se, i tebe predmeta mnogo, tamo gde živiš, okružuje. Svaki taj predmet se smatra dostignućem naučne misli. Trud gomile ljudi je  protraćen na njega. Ali, samo mi reci, molim te, koji te je od njih učinio srećnim, zadovoljstvom ti život ispunjavajući? "
                                                                             ***
 ...iluzorna su olakšanja ta. Svojim životom kratkim, pa i trpljenjem, celo čovečanstvo je prisiljeno da za njih svaki dan plaća. Da bi dobijali bezdušne predmete, posao koji ne vole, kao robovi, ceo život su  prisiljeni da rade ljudi. Predmeti se pojavljuju bezdušni uokolo, kao pokazatelj stepena nerazumevanja čovekovog vaseljenske suštine postojanja.
  
                                                                                                                                               
 Ti si čovek! Pažljivije pogledaj naokolo. Da bi dobio sledeći svoj mehanički predmet, fabrike se grade, dimeći smrtonosnim smradom, beživotna postaje voda, a ti... Ti, čovek, zarad njih celi život svoj, poslom, koji ne donosi radost, moraš da se baviš. I ne oni tebi, već ti njima služiš, popravljajući,cuvajuci ih, i diveći im se....
                                                                               ***
  - Svi sistemi tehnokratskog načina postojanja uvek rade samo za sebe, Vladimire. Zar ti prija da dobijaš zaleđene, konzervirane proizvode, napola  ubijenu vodu? Zar je tvoj organizam odredio izbor proizvoda koji se nalaze u  radnjama?  Sistem tehnokratskog sveta je uzeo na sebe obavezu da obezbedi ono  što ti je životno neophodno. S tim si se saglasio, veruješ im u potpunosti, pa  se čak i ne udubljuješ u razmišljanja, da li ti je sve što ti je neophodno stavljeno na raspolaganje.
- Ali, živimo, ne umiremo od tih prodavnica.
- Naravno, ti još živiš. Ali bol! Otkud bol tvoj? Razmisli, otkuda bol kod  većine ljudi? Bolesti i bolovi su protivprirodni za čoveka, oni su posledica  izopačenog puta.
                                                                               ***

   Možda je Tvorac bljesnuo energijom nekom novom!
Govoreći na nov način o onome što vidimo svaki dan oko sebe, što doživljavamo, ali mu značaj dovoljni ne pridajemo. Osećaji me ne varaju, jasno osećam, On ponovo sve energije svoje dovodi u ubrzanje. Praskozorje će buknuti na celoj zemlji. Zemaljske kćeri Njegove, sinovi, iskusiće život onaj, koji je tvorila energija Božanskog proviđenja. I ti i ja ćemo biti upleteni u to. A najvažnije! Najvažnije je, da su oni ti, prvi, koji su uzmogli da primete te misli raspoređene između redova, one misli, koje su se kao muzika duše i energija Tvorca, u ljude usadile. Sve se ostvarilo! Sve se dogodilo! Već u mislima novi svet nastoje da izgrade ljudi.
     


VI


 SISTEM....
  
  -....Veličanstvenu smo nauku upoznali. Celim svetom nam dozvoljava da upravljamo, ali, da bi vlast naša bila nad svima zanavek, izvan ovih zidova se čak ni mrvica znanja o njoj ne sme  odati. Svoj jezik treba da stvorimo i sporazumevaćemo se međusobno njim, da  čak ni nehotice niko od nas ne može da se izlane.
                                                                                ***
   ...Tumačenja mnoga  ćemo kroz vekove na raznim jezicima u narod poslati. Neka se svi dive, misle, da sve iznosimo. I iznećemo mnoštvo nauka  čudesnih i otkrića raznih, tako da od najvažnijeg sve dalje odlaze i obični ljudi i vladari. A mudraci, u budućim vekovima neka spisima zamršenim, naukama, druge zadivljuju. Od najvažnijeg se, pri tom, udaljavajući i sami, druge će od glavnog puta podalje odvesti.
                                    ***
 Naukom slikovitosti naziva se ona. Sve iz nje, nauke drevne i savremene, potiču. Nju su žreci na deliće raščlanili, da bi osnovno zanavek zatajili, da bi svoju vlast nad svim zemaljskim zauvek sačuvali,
prenoseći usmeno znanja o njoj svojim potomcima u podzemnim hramovima.Nastojali su tajnu da sačuvaju, tako da njihovi potomci, današnji žreci, samo hiljaditi deo nauke te mogu da  dosegnu. A onda, kada je sve započinjalo,žreci su mnogo više uspevali...
                                                                          
                                                                                 ***

 - Žreci postoje i danas, samo se drugačije nazivaju, a i znanja je sve manje iz nauke slikovitosti u njima. Proračune dugoročne i nepristrasne nisu u stanju da naprave savremeni  žreci,da postave cilj i predstavu stvore dostojnu, koja bi do cilja bila u stanju da dovede državu...
                                                                                ***
  -Zašto im je policija nužna tolika i mnoštvo bolnica? Zašto se sve više samoubistava kod njih događa, i kuda putuju ljudi na odmore iz gradova bogatih i velikih tih zemalja? Sve veći broj  činovnika moraju da postave, da bi društvo nadzirali. Sve to govori o tome, da slike sve više gube snagu i kod njih.
- Šta proizlazi? Da mi stremimo ka njihovim malaksavajućim slikama.
                     
                                                                              ***
 -... Zato se i dešava neprestano, da  se gomila slika  stvara, ali nema podudarnosti među njima. Nema puta zajedničkog, koji je u stanju da sobom sve zanese i do cilja dovede. Nema vizije, a to znači da nadahnuća nema, nejasan je put, trenutan je i haotičan život...


  - Mogla bi i cela Zemlja biti Domovina za svakoga ko živi na njoj, i sve vaseljensko bi moglo uljuljkivati čoveka. Ali, za to bi morali da se sjedine svi planovi postojanja u jedinstvenu neophodnu tačku. Tu tačku domovinom nazvati svojom, u njoj sazdati sam ljubavi prostranstvo, i tada bi sve najbolje vaseljensko bilo povezano sa njom.  Sa prostranstvom Domovine tvoje.Sobom ćeš kroz tu tačku Vaseljenu osećati. Nenadmašnu snagu posedovati..
  
                                                                           
     
 VII

OPSENA



Svako može dati sebi samom određenje, ukoliko barem na devet dana uzmogne misao svoju da oslobodi!


- Šta znači „osloboditi misli“? Misli su kod svih ljudi i ovako slobodne.



 - U uslovima svakidašnjeg života tehnokratskog društva, misao  čovekova je potčinjena okvirima i uslovnostima tog sveta. Tehnokratski svet može postojati samo uz uslov potiranja slobode misli čovekove, pokoravanja i ovladavanja energijom misli.
- Nekako mi je nejasno. Svaki čovek za svoga života mnogo toga različitog može da pretura po glavi. Reći, na primer, nije baš sve moguće,ali da misli ...svako je slobodan o čemu god poželi.
- To je opsena!. Većina ljudi je primorana da misli o jednom te istom, celoga života. To se lako može opaziti, ukoliko se različiti misleni trenuci jednog tipičnog  čoveka današnjeg vremena,razdvoje na odvojena vremenska razdoblja, a potom se sakupe iste misli. Takvom, sasvim jednostavnom radnjom, ustanovićeš osnovnu misao ljudske zajednice svoga vremena."
                                                                     ****

  - Priroda je – takođe savršeni mehanizam, koji dosad , nikada do  kraja nije upoznat. Svaka pojedinost tog velikog živog mehanizma ima svoje predodređenje, tesnu uzajanmu povezanost sa celim svemirom,i   menjanje svojstava ili uklanjanje jedne sitnice, neizostavno utiče na rad celog prirodnog mehanizma. U prirodi postoji mnogo zaštitnih funkcija.
Isprva će opominjati o nedopustivim delovanjima. Ako to ne pomogne,priroda  će biti prinuđena da uništi nevolju-mehaničara.
Plodove čovek koristi za ishranu, te ako počne da se hrani plodovima-mutantima,onda se i sam postepeno u mutanta preobražava. Takva pojava je neizbežna uz
upotrebu modifikovanih plodova. To se već dešava. Slabi imunološki sistem    čovekov, um i osećanja.  Čovek počinje da gubi samo njemu svojstvene moći,
preobraćujući se u lako vođenog biorobota, gubeći svoju nezavisnost.
Pojava novih bolesti tome je potvrda, to je znak o nedopustivom delovanju čovekovom.
                                                    
                                                                
                                                                 
- Hajde sad da izračunamo, koliko je vremena čovek nezavisan da slobodno razmišlja.
- Hajde.
- Svakodnevno, određeno vreme čovek spava, odmara se. Koliko časova čovek svakodnevno troši na san?
- Po pravilu – osam.
- Uzeli smo kao osnovu šezdeset i dve godine života čovekovog.Pomnoživši ih sa osam časova vakodnevnog sna, sa obračunavanjem prestupnih godina, proizlazi da 587.928 sati svoga života čovek spava.
Svakodnevni osmočasovni san se odliva u dvadeset dve godine neprekidnog sna. Kada odbijemo te dvadeset dve godine od šezdeset dve godine života, dobijamo  četrdeset godina nespavanja. U vreme budnog stanja, većina ljudi se bavi pripremanjem hrane. Koliko, po tvom mišljenju,  čovek izgubi vremena na pripremanje i uzimanje hrane?
- Ako se uzme u obzir kupovina namirnica, spremanje doručka,ručka i večere, to bi bilo tri sata, recimo, u radnim danima. Samo što se ne bave svi u porodici pripremanjem hrane, ostali jedu, možda da   se kupe namirnice pomažu i posuđe opere, tako da to na svakog čoveka izlazi oko dva i po sata.
- Zapravo je više, ali neka bude po tvome, uzmimo samo dva i po sata po danu; pomnožićemo ih sa brojem proživljenih dana i dobićemo 61.242,5 sata, ili 25.517 dana, ili 7 godina. Oduzećemo ih od četrdeset godina, i ostaće nam trideset i tri. Da bi imao mogućnost da nabavi hranu, odeću i mesto stanovanja,  čovek, živeći u tehnokratskom svetu mora da ispunjava jednu od neophodnih u tom svetu obavezu – da radi. Želim da ti skrenem pažnju, Vladimire, čovek mora da radi, da se bavi nekim poslom, ne zato što mu se on jako dopada, već zarad zadovoljenja tehnokratskog sveta, inače  će  čovek biti lišen životno važnog za sebe. Koliko je vremena prinuđena da troši većina ljudi svakodnevno na posao?
- U našoj zemlji – osam, pa za putovanje do posla i obratno, još
otprilike dva sata odlazi. Ali, svake nedelje dva slobodna dana postoje.
- Eto, pa pokušaj da izračunaš sam, koliko uslovnih godina svoga života  čovek potroši, na ne baš uvek voljen s njegove strane posao.
- Dugo je da se izračuna bez digitrona, sama reci.
- Sve u svemu, za trideset godina takozvanog radnog veka, deset godina on neprekidno radi za nekoga, a još tačnije, za tehnokratski svet. I sada, od trideset tri godine života moramo da oduzmemo ovih deset, i ostaje dvadeset i tri.
- Čime se još bavi svakodnevno čovek u toku svog života.
- Televiziju gleda.
- Koliko vremena svakodnevno?
- Bar tri sata, ne manje.
- Ta tri sata se prelivaju u osam godina neprekidnog sedenja ispred ekrana. Oduzećemo od preostalih dvadeset i tri – ostaje petnaest. Ali, i to vreme još nije slobodno za rad, svojstven samo čoveku.  Čovekova misao je učmala. Ona ne može naglo da se prebacuje sa jednog na drugo. Neko određeno vreme misao analizira  dobijenu informaciju. Sve u svemu, prosečan  čovek za ceo svoj život razmišlja o svemiru svega 15 – 20 minuta. Poneko uopšte ni jednom o tome ne pomisli, a poneko razmišlja nekoliko godina. Svako sam za sebe može da ustanovi, ako ispita potanko proživljene godine. Svaki čovek je osobena jedinka – on je značajniji od svih zajedno galaktika, jer je on u stanju da ih stvara. Ali je svaki  čovek – delić zajednice ljudske, koja se u celini i može posmatrati kao jedinstveni organizam,jedinstvena suština. Dospevši u zamku tehnokratske zavisnosti, velika suština Vaseljene se povlači u samu sebe, gubeći istinsku slobodu, i postaje zavisna, pokrenuvši mehanizam samouništenja.
  Ali.......!!!
     ...Galaksije trepere u radosnom predosećaju pred  sjedinjenom, jedinstvenom ljudskom vizijom. Rođenje novoga i stvaranje, otkriće kosmos uskoro. Prekrasnu planetu novu, materijalizuje ljudska misao!

                                       



          PROSTRANSTVO  LJUBAVI

                

BEZGREŠNO ZAČEĆE...
/ Aleksej Sergejevic - psiholog,
inspirisan Anastsijinim kazivanjima/


   U iskazima Anastasijinim skriven je najgrandiozniji, rekao bih, filozofski smisao, mudrost najdrevnije kulture. Sklon sam pretpostavci, i ne samo ja, da su ti postulati izloženi u nekakvoj drevnoj knjizi,  čija se starost računa milionima godina. Reči Anastasijine odlikuju se dubinom, jasnoćom izražavanja najznačajnijih, po našem mišljenju, misli, izloženih u najstarijim rukopisima, kao  i savremenim radovima naučnika. Kada
sam prepisao i izdvojio sve, što se tiče rođenja i vaspitavanja  čoveka,onda je... kao rezultat proizašao traktat, kome nema ravnog u svetu. Na njegovoj osnovi, uveren sam, biće odbranjeno mnogo disertacija, dobijeno ne malo naučnih titula, biće napravljena zapanjujuća otkrića. Ali, najvažnije je nešto drugo – na Zemlji će se pojaviti nova rasa, čije je ime – Čovek!
Mislim da će, iz pozicije budućnosti, činjenicu postojanja čoveka moći da stave pod sumnju.
 Mi se naprosto bojimo, stidimo se da priznamo da  jedni drugima da nemamo odgovoarajuce partnere.
60% zakljucenih bracnih  saveza se raspada.Ostalih 40% porodica , daleko su od savrsenstva.Stalne supruznicke prevare i procvat prostitucije  neumitno svedoce o tome.
Sve je laz! 90% muskaraca niej u stanju da zadovolji zenu. Mit o tome da , da mnostvo ljudi dobija od seksa najvecu mogucu nasladu jeste samo psiholoska sugestija.Seksualni nagoni covekovi , koriste komercijalnoj industriji, koja samo zavarava ljude.Upraznjavajuci takovani sex, covek pocinje da nalikuje zivotinjama,s tim sto se zivotinje pare vodjene samo prirodnim zovom za produzetkom vrste.A covek...Dete, dosavsi na svet kao posledica takvog  procesa biva polucovek-poluzivotinja.


 Oni, svim mogućim načinima ulivaju  čoveku da se zadovoljstvo može dobiti, misleći samo o telesnom užitku, te samim tim odvlače čoveka
od istine. Jadne obmanute žene, ne znajući ništa o tome, celog života trpe isključivo muku, neprestano tragajući za izgubljenim laženstvom. Ali, ne  gde treba. Nikakva žena neće moći da spreči muškarca od bluda,ako dozvoli sebi da mu se predaje zarad zadovoljenja samo telesnih žudnji.
 Smatramo da smo slobodno društvo. Imamo mogućnosti da se slobodno bavimo razvratom. I mi ga upražnjavamo! Seksualna izopačenost je postala industrija. Filmovi i mnoštvo svekolike porno produkcije, prostitucija, gumene žene iz seksi-šopova – to potvrđuju.



Kasnije će nastojati da poseduju sve nova i nova tela, ili da koriste
otrcano i izgubljeno samo svoja tela osuđena na propast, tek intuitivno uviđajući, kako se sve više udaljava od njih istinska blagodat, istinskog saveza!
  Istinski čovek može da se rodi samo onda, kada u stvaranju budu učestvovale, svojstvene samo čoveku, energije i osećanja: ljubav, moć da se zamisli budućnost, svesno da se tvori. Reč »seks« ovde ne odgovara.
Ona banalizuje taj čin. Mnogo tačnija bi ovde bila reč – »stvaranje«. Kada muškarac i žena dostižu stanje u kom dolazi do stvaranja, tada se i zaključuje među njima savez na nebu. Taj savez je potvrđen ne papirom
ili ritualom, njega učvršćuje nešto neizmerno veće i značajnije, te će zato biti dugovečan i sretan. I ne treba misliti da u takav savez mogu stupiti samo mladi.  Takav savez je moguć samo u tom slučaju, ukoliko ljudi uzmognu da spoznaju značaj iznesenog Anastasijom.
  Lažni savez je strašan. Deca!
Shvataš li... Deca! Ona osećaju licemernost, varljivost takvog saveza. I stavljaju deca pod sumnju sve, izgovoreno roditeljima. Deca podsvesno osećaju laž već pri začeću svom. I njima je rđavo zbog toga".
 Koji  će to  čovek poželeti da dođe na svet kao posledica samo telesnih zadovoljstava? Svako bi želeo da bude stvoren u velikom porivu ljubavi, stremljenju upravo ka stvaranju, a ne da se rodi kao rezultat
telesnog uživanja. Ali su naša deca došla na svet upravo tako- kao posledica telesnog zadovoljstva.
Anastasija govori,upravo o tome da je nužno određeno stanje i stremljenje, upravo u trenutku, koji prethodi intimnoj bliskosti.Radi se o kvalitativno drugačijem putu rađanja čoveka.
Još jednom hoću da ponovim:  kvalitativno drugačiji put rađanja čoveka. Moja tvrdnja nije apstraktna, nju je sa lakoćom moguće dokazati naučnim upoređivanjem. Prosudite sami, niko od psihologa ili fiziologa danas neće osporavati uticaj spoljašnjih psihičkih faktora pri formiranju embriona u utrobi majčinskoj. Između ostalih, ogromni, a  često i dominantni značaj ima odnos muškarca prema bremenitoj ženi. Ne možemo osporavati uticaj koji na formiranje budućeg čoveka ima odnos muškarca i žene u trenutku njihove polne bliskosti. U jednom slučaju – to je odnos prema objektu zadovoljenja telesne požude. U drugom – kao prema sutvorcu. Dakle, različit  će biti i ishod.
Vrlo je moguće da  će se dete, začeto u ovakvim uslovima, toliko upadljivo razlikovati na nivou intelekta, koliko se savremeni čovek razlikuje od majmuna.
Seks i vezano uz njega zadovoljstvo pri stvaranju, nisu sami sebi svrha, oni predstavljaju samo sredstvo. Drugačije psihičke energije  će upravljati telima, drugačije se uobličava i stanje detetovo.
Iz gore izrečenog proizlazi prvo pravilo: žena, želeći da rodi apsolutno valjanog  čoveka i da stvori  čvrstu porodicu, mora da opazi trenutak, u kome muškarac želi da se zbliži sa njom u cilju rođenja čoveka, zamišljajući svoje buduće dete i želeći iznad svega njegovo rođenje.
Uz ove uslove muškarac i žena dostižu psihičko stanje, koje im dozvoljava da dosegnu najveće blaženstvo od bliskosti. A buduće dete dobija energiju, koja ne postoji kod rođene tradicionalno, tačnije rečeno, uglavnom slučajno rođene dece.
- Kako da žena oseti taj trenutak? Na koji način će prepoznati misli muskarceve?
 -Neznost! Po njoj je moguce sve spoznati.
 Samo uz ovakav prilaz događa se »nešto«, što može da doživi, od svih bića živućih na Zemlji, jedino  čovek. Opisati, naučno objasniti to »nešto«, niko i nikada neće uzmoći. U trenutku kada se to dešava nemoguće je analizirati. Ja, kao psiholog, samo mogu da pretpostavim da je najvažnije u ovom događaju, ne spajanje dva fizička tela, već neizmerno više: stapanje dve misli u jedinstvenu. Ili, još tačnije: stapanje
u jedinstvenu celinu dva skupa emocija. Radost koja se tad oseti i doživljeno blaženstvo, značajno  će prevazići prosto seksualno zadovoljenje. Njegovo trajanje nije prolazno, kao kod običnog seksa. Nepojmljiva blagodat može da traje mesecima, pa  čak i godinama. Ono stvara snažnu porodicu koja se voli. Upravo o tome govori Anastasija.
To znači, da covek, koji je jednom doživeo to, neće moći da zameni doživljeno, za uobičajeno seksualno zadovoljstvo.
      


Posadi svoju biljku...


  - Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim
Vaseljenske informacije. Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene, počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela – sunca, meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su
namenjeni obezbeđenju  čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova, ranije  stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma.  Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog  čoveka, njegovih bolesti ukoliko postoje, ili postoje predispozicije za njih.
Da bi seme krastavca, paradajza  ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli, imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće:
Pre sadnje uzeti u usta jedno ili nekoliko malenih zrna, držati ih u
ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta.
Potom ih položiti  između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako
tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kom će se zatim odvijati sadnja. Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati.
Onda je još nužno podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi,
nebeskim telima seme predstavljajući. I seme  će ustanoviti trenutak svogizlaska.
Planete sve će mu pomoći u tome! I za tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati.
Zatim, seme možeš u zemlju posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba
odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i
obaveštenje o tebi koje seme u sebe  upija. Po isteku tri dana od sadnje, dozvoljeno je zalivanje.
Sadnju je neophodno sprovoditi u pogodnim danima za određeno
povrće (to je svakom čoveku već poznato po mesečevom kalendaru). Ranija sadnja bez zalivanja nije tako strašna, kao prekasna.
Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan. Korov se može podrezati...
Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o  čoveku, i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma  će odabirati iz Kosmosa i Zemlje neophodnu energiju, upravo za tog određenog  čoveka.
Korov sav ne treba ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti, drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme punog meseca prilaziti im i dotaći ih.
Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni mir. Plodovi  će  imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja.
  - Biljke, dobivši obaveštenje o određenom  čoveku, stupaju u
informacijsku razmenu sa Kosmičkim Silama, ali predstavljaju samo
posrednike, ispunjavajući usko usmereni zadatak, koji se tiče tela i nekih duševnih planova. One nikada ne dotiču složene procese, od sveg biljnog i životinjskog sveta na planeti svojstvene samo ljudskom mozgu, i isključivo ljudskim planovima postojanja. Međutim, ustanovljena informaciona razmena dozvoljava  čoveku da uradi to što je moguće samo njemu jedinom – da se koristi kosmičkim intelektom, a ako ćemo još tačnije - da razmenjuje sa njim obaveštenja. Sasvim jednostavan postupak dozvoljava da se to uradi i da se oseti blagotvornost takvog uticaja.









1 коментар: