петак, 19. август 2016.










Pitanje na koje odgovora u Vaseljeni nema,trenutno svemu ubrzava kretanje. Kao bljesak sjajni, kao zvon, stići će u sve uglove, u stanju pokreta će se sve naći, dogodiće se spajanje suprotnosti, odgovor će se roditi, i njega će  čuti svi.











недеља, 14. август 2016.




                                                                 Bog je postao čovek; čovek će ponovo postati Bog.

                                                                                                                                            /Swami Vivekananda/






/Zulkifi Yusoff/













недеља, 07. август 2016.
















- Zašto uopšte odlaziti na drugo mesto?
U šume nije nužno odlaziti. Došljaka će prostranstvo šume oprezno primiti, i dugo će ispitivati namere njegove, navike, način života. Jer, tamo gde si živeo ti, gde i sada živiš, šuma je takođe nekada postojala, Tvorcem odnegovana. Oazu Rajsku blagotvornu u šta ste danas pretvorili? Oni koji su otišli u šumu, nisu važniji od onih vikendaša koji su na Zemlji opustošenoj, nenegovanoj, vrtove odnegovali sopstvenom rukom, već na protiv. Njih poznaje, voli svaka travka njihove parcele, nastojeći da im preda toplinu vaseljensku. I istinska su osećanja u onima, koji su sami stvorili oazu Raja, svojom Dušom dobrotu ovaploćujući, sred užurbanosti i mraka odumiranja. Tamo gde si prljao, prvo počisti, samim tim ćeš sprati svoje grehe.








четвртак, 04. август 2016.





Želela sam da saznam na koji način i uz pomoć čega je moguće urazumiti ljude, osim uz pomoć katastrofe? Razumeš li, procenila sam da katastrofe nastaju ne samo zbog krivice onih koji ne shvataju Istinu, već i zbog nedovoljno uspešnog
načina da se predstavi Ona. Zato sam Ga i molila da nađe taj način. Da ga otkrije meni ili još nekome. Nije važno kome. Važno je da postoji on, i da dejstvuje.




/Aleksei Mal-Meleshenkov/





... Niko ne može da kaže kakav je Njegov glas. Njegov odgovor kao da se rađa,  ali u obliku otkrića sopstvene, iznenada nastale misli. Jer, On može da govori samo kroz Svoj delić koji se nalazi u svakom čoveku, a ta čestica će već predati informaciju uz pomoć ritma vibracija svemu ostalom u čoveku. Zato se i stiče utisak da čovek sve potpuno sam radi. Premda sam čovek, zaista može mnogo. Jer, čovek je nalik Bogu.
U svakom čoveku postoji malena čestica usađena u njega od Boga još pri rođenju. On je razdelio polovinu Sebe čovečanstvu. Ali tamne sile svim mogućim načinima
nastoje da zablokiraju delovanje te čestice, da odvuku čoveka od opštenja sa njom i kroz nju – sa Bogom. Sa malenom česticom je lakše boriti se kada je sama, pa još i
nepovezana sa Osnovnom Silom.
Ukoliko bi se te čestice ujedinile između sebe u svetlim stremljenjima, tamnim silama bi da ih pobede i zablokiraju bilo mnogo teže. Ali, ukoliko makar i jedna čestica, živeći samo u jednom čoveku, ima potpunu vezu sa Bogom, onda takvog čoveka, njegov Duh i Razum, tamne sile ne mogu pobediti.



I sve druge Istine su ljudskom rodu znane, ali se ne ispunjavaju. Nekom trenutnom, varljivom zadovoljstvu se svi predaju. Znači, treba naći još neki način, koji omogućava ne samo da se zna, već i da se osete zadovoljstva drugačija. Čovek, osetivši ih, moći će da ih upoređuje i sam će sve razumeti, odblokiraće svoj delić, dat od Boga. Ne sme se čovek samo strašiti katastrofom, ne treba kriviti one koji ne shvataju Istinu; treba da pojme svi koji Istinu saopštavaju, neophodnost traženja savršenijeg načina tumačenja.



/Anastasija/








четвртак, 19. мај 2016.


beseda Anastasijinog  dede;
knjiga 2...








-....izgovarati prosto reči je nedovoljno, da bi se saznanje podiglo ljudsko na značajan nivo. Ja isto tako mislim: reči je mnoštvo i svakojake je čovečanstvo izgovoralo, a korist koja je? Nesrećnih sudbina je uokolo isuviše, i katastrofa se može na Zemlji dogoditi.
- Tačno. Kada reči nisu iz Duše, kada su pokidane sa Dušom njihove povezujuće niti, reči su prazne, nakaradne, bezlične. Anastasija moć poseduje da, ne samo u reči svakoj, već i u zvuku slova svakog - vizije stvara. Sada će učitelji zemaljski, sinovi Njegovi koji su telesn i danas, takvu snagu steći, da će Duh ljudski nad tamom zablistati.





/Luis Carlos Tovar/











недеља, 17. април 2016.

Knjiga 2...




-..... Ko uzrokuje tamu i pakao?

- Proroci, verujući i govoreći o katastrofi, smaku sveta, sami i izazivaju misli i oblike smaka sveta. Mnogobrojna učenja koja predskazuju sveopštu smrt čovečanstva, svojim mislima i obrascima je približavaju. Njih je mnogo, jako mnogo.
I ne naslućuju ti ljudi, tražeći spasenje za sebe, tražeći zemlju obećanu, da se upravo njima sprema pakao.
- Ti ljudi koji govore o strašnom sudu, o katastrofi, veruju u njih, oni se zaista iskreno mole za spasenje svojih Duša.
- Nije vera u Svetlost, u Ljubav - što Bog jeste, ono što njih pokreće, već strah. A to strašno, oni sebi pripremaju sami. Razmisli, Vladimire. Zamisliti pokušaj. Eto, mi sad sedimo na ovoj klupi. Vidiš pred sobom mnoštvo ljudi. Najednom, deo njih počinje da se grči od strašnog bola, grešnici su tobože oni. Oko nas na zemlji mnogo raspadajućih leševa, a ti i ja sedimo netaknuti i posmatramo. Naša klupa se nalazi,
reklo bi se, u raju. Ali, zar neće eksplodirati tvoja Duša od užasavajuće slike događanja? Nije li bolje umreti, zaspati tren pre takve slike?
- A ukoliko svi spaseni pravednici budu u zemlji obećanoj, gde leševa raspadnutih uokolo neće biti, ni slika strašnih..?
- Kada ti sa drugog kraja sveta stigne vest o smrti nekog bliskog ili rođaka, zar ne osećaš tugu, žalost u Duši svojoj?
- Svako se u takvom slučaju, bez svake sumnje, rastuži.
- A kako se onda može zamisliti za sebe Raj, uviđajući da je većina tvojih sunarodnika, drugova i rođaka već stradala i da drugi umiru u strašnim mukama?! Do koje mere mora da postane bezosećajna Duša, u kakvu pučinu mraka da zaroni, da bi, shvatajući šta se događa, mogla da se raduje? U Carstvu svetlosti takve Duše nisu potrebne. Jer, upravo one i jesu proizvod tame.




/Mario Giacomelli/