уторак, 08. септембар 2015.

priča za dobro jutro....
knjiga 7.- Energija života-




Hraniti se treba, kao što se diše...








.....U međuvremenu  žreci su počeli da govore ljudima, kojoj hrani treba davati preimućstvo. Pritom, stvorili su tajnu nauku o ishrani. Ona je bila nužna žrecima zato, da potpomognu svoj mozak, svoj duh, svoje fizičko stanje, pa dakle, i svoju misao u bolje radno sposobno stanje, nego što je kod ostalih ljudi. Tako su predlagali ljudima da gaje  jedne biljke, a sami su se hranili drugim. Tačnije, raznolikije od ostalih. Nastala je čudovišna degradacija ljuske svesti. Čovek je upoznao bolesti tela i duha. Intuitivno, ljudi su osećali značaj ishrane i, u toku hiljada godina pokušavali da razjasne to pitanje. Pojavili su se mudraci, koji su pokušavali da daju savete o tome, koji su proizvodi najkorisniji. Pojavljivala su se mnoga učenja o ishrani...
Hiljadama godina pisale su se različite knjige, koje su savetovale ljudima, šta i kako da upotrebljavaju u ishrani da bi bili zdravi. Ali, ni jednoj knjizi, ni jednom mudracu i svim učenjacima zajedno, tako i nije pošlo za rukom da rasvetle to pitanje u potpunosti. Dokaz za to su, sve veći broj bolesti čovekovog tela i duha.

Degradacija ljudskog društva se nastavlja. Anastasija je, između ostalog, izgovorila u tvom prisustvu rečenicu: »hraniti se treba, kao što dišemo«. Ti si je objavio u knjizi. Obnarodovao si je u kontekstu onoga što se dešava, i nisi joj pridao nikakav značaj. A za žrece, koji žive danas, obznana te rečenice, izbrisane sa zidova njihovog hrama pre više od pet hiljada godina, postala je povod za najveću uznemirenost. Oni su mnogo puta pažljivo iščitavali knjige sa pričama Anastasijinim i spoznali: Ona, ne samo da zna tu rečenicu, ona u potpunosti vlada  znanjima o Božanskoj ishrani.
Posedujući takva znanja, čovek će, prirodno, značajno nadmašivati u brzini mišljenja sve žrece, zajedno uzevši, pa, shodno tome, biće u stanju da upravlja celim čovečanstvom, uključujući i žrece. Ali, da bi se upravljalo, neophodno je sakriti informaciju, a ona je, na protiv, otkriva pred svima. Znači, ona oslobađa ljude od uticaja  žredaca, dakle – ona približava ljude neposredno opštenju sa promislima Božjim.

Ona kaže :

 Uokolo je raznolikih plodova bilo, i jagodastih plodova, i za ishranu valjanih ,  trava. Ali, osećaj gladi u danima prvim, nije osetio  Adam. Od vazduha je sit ostajao.
Ovim vazduhom, koji diše čovek danas, nije se moguće nahraniti. Danas je vazduh odumro, i veoma često štetan po telo i dušu biva. O poslovici si ispričao, da, od vazduha nećeš biti sit, ali postoji druga poslovica: »Ja sam se vazduhom samo hranio«. Ona se i podudara sa onim, što je čoveku bilo stavljeno na raspolaganje spočetka. Adam se u najdivnijem vrtu rodio, a u vazduhu koji ga je okružavao, nije se nalazila ni jedna čestica prašine štetne. U tom vazduhu cvetni prah je rastvoren bio u kapljici rose najčistije.
- Cvetni prah? Kakav?
- Cvetni polen, i od trava, sa drveća i plodova etre ispuštajući . Od onih, koji su pokraj bili, kao i iz udaljenijih mesta drugih, vetrići su donosili. Ničim od dela velikih, čoveka tada nisu odvlačili problemi dobijanja hrane. Sve okružujuće je kroz vazduh njega hranilo.
Tvorac je učinio tako vajkada, da sve živo na Zemlji, u ljubavnom zanosu nastoji da čoveku služi. I vazduh, i voda, i vetrić životvorni bejahu... ~


Naravno, u dnevni obrok ljudi Božanskih praizvora, ulazio je ne samo životvorni vazduh, koristili su i mnogo toga drugog, ali su vazduh i voda hranili telo i dušu njihovu u značajnoj meri.

Žreci su shvatali značaj ishrane: u njihovim dnevnim obrocima bili su odvari mnogih trava lekovitih, raznovrsno povrće i voće. Između ostalog, veliku su važnost pridavali ulju kedrovom, koje su im sluge nabavljale iz dalekih mesta. Još uvek su, u njihovim dnevnim obrocima bili med i polen, koji skupljaju pčele. Ali je Anastasija pokazala, da je to bilo neiskazivo nedovoljno. Tu je bilo raznolikog cvetnog praha. Sabran pčelama, i nabijen  u ćelije-saće, polen je, naravno, neizmerne koristi donosio, ali se i značajno razlikovao od one raznovrsnosti, što se može naći u vazduhu prostranstva zavičajnog. Jer, pčele sabiraju polen sa relativno male količine cvetova. A u vazduhu postoji potpuna raznolikost, i ona se odlikuje od pčelinje, svojom mekoćom  i brzinom asimilacije. Polen, koji se nalazi u vazduhu – živ je, sposoban za oplođavanje. 
Sa svakim udahom čovekovim, on bi dospevao u njega i rastvarao se, hraneći njegovo telo, uključujući i mozak. Kada su žreci shvatili da Anastasija govori o imanjima, o hektaru nasledne zemlje za svaku porodicu, razumeli su: ona vraća ljude načinu života praizvora. Odmah su shvatili: zavičajna imanja su ne samo u stanju da ljudima donesu aterijalno blagostanje, već je glavno u nečem drugom. U kontekstu rečenog Anastasijom, ljudi mogu da oblikuju prostranstvo, koje će hraniti njihovo telo, dušu i duh, i da pokažu na javi svim ljudima istine Božanskog svemira . Sazreva situacija, u kojoj se čovečanstvo može obresti istovremeno u dva sveta. Ono će imati mogućnost da koristi, kako postignuća tehnokratskog, veštačkog sveta, tako i Božanskih praizvora. Upoređujući dva sveta, ne po čuvenju, već koristeći mogućnost procenjivanja po sebi, po sopstvenom stanju, ljudi mogu da naprave svoj izbor ili da sazdaju novi svet. Da stvore svoju prekrasnu budućnost. Anastasija je pokazala ljudima ne samo značaj i suštinu Božanske ishrane, već i kako doći do nje. Kroz svoja zavičajna imanja...





Нема коментара:

Постави коментар