четвртак, 19. новембар 2015.

beseda Anastasijinog  dede..













-Onda, znači da imamo sasvim netačno shvatanje  o ishrani drevnih ljudi..?
- Da, tako je. Možda zato da današnju bezdušnost  i okrutnost, prema životinjama opravdamo. Što se ide dalje u dubinu istorije, sve se manje ljudi koji jedu meso može susresti. Njima je bila sasvim dovoljna biljna hrana. A od životinja se koristilo samo ono, što su čoveku davale same životinje, mleko i jaja, na primer.
Želuci prvih ljudi su mogli da nastradaju od mesa.
Još jedan dokaz da lov za prvobitnog čoveka nije bio osnovni izvor dobijanja hrane jeste njegova nesvrsishodnost upoređenju sa drugim načinom dobijanja hrane.
- Kojim drugim?
- Od pripitomljenih, odomaćenih životinja. Zamisli čoveka, koji u svom domaćinstvu ima mamutića, kravu, kozu, koji se mogu izmuzati dobijajući svakodnevno prvoklasne sveže proizvode. Ima čovek u domaćinstvu i odomaćene ptice: gusku, patku, kokošku, koje mu donose jaja, a koje ne iziskuju posebnu negu. Postoji mogućnost da se uzme deo
meda i cvetnog praha od pčela, mnoštvo korenastih plodova
i jestivih trava, koje se takođe nalaze nedaleko  od  doma. I odjednom, čovek kao da je poludeo. Ubija sve domaće životinje, koje su pored svega ostalog, još i štitile i čuvale njegov san. Pojede ih i počinje da lovi divlje, podvrgavajući sebe opasnosti i više ne garantujući sebi i svojoj porodici urednu ishranu svežim proizvodima.
Umesto druželjubivog okruženja i ljubavi domaćih životinja, on dobija isključivo agresivnu sredinu, u kojoj je, da preživi
njegova porodica, može se reći, skoro nemoguće.
- Pa, zar su prvi ljudi odmah počeli da se bave pripitomljavanjem i dresiranjem životinja? Možda se to desilo u poznijem periodu?
- Ma, ne bi bilo za čoveka nikakvog poznijeg perioda da je on
odmah sebe ispoljio kao agresora. Upoznat si, Vladimire, sa činjenicama da, kada se našlo u šumi malo dete (beba) mogli su da ga othrane čak i zverski vukovi, a u toj istoj šumi odraslog čoveka je čopor vukova mogao da rastrgne. Iz kog razloga je tako različit odnos prema čoveku?
- Teško mi je da kažem.
- Zbog toga, što u prvom slučaju čovek-beba nije nosio agresiju, a u drugom – agresija i strah su bili prisutni i stvorili u okolini izuzetnu neprijatnost.

Kod prvih ljudi nije bilo osećaja straha i agresije, kod njih je
preovladavala ljubav i nepatvorena ,istinska, prirodna potreba
i zanimanje prema okružujućem ih svetu. Zato što uopšte nisu bili
primorani da ulažu posebne napore za pripitomljavanje i dresiranje životinja i ptica; za njih je najvažnije (osnovno) bilo da ustanove predodređenje svakog živog bića, koje se susreće na Zemlji. Oni su to i činili. Što se tiče životinja, to ti je već poznato:najveće sreća za njih jeste osećanje ljubavi i naklonost ,pažnja i  brigu čovekova prema njima.
Prvi put je meso upotrebio inferiorni čovek, onaj, od kog je otišla energija Ljubavi. On, kao da je pošašavio ili se razboleo bolešću najstrašnijom. Bolest ta je i do današnjeg dana stigla.
- Ma, kakva može biti veza između ljubavi i početka korišćenja mesa od strane čoveka? 
- Direktna! Čovek, koji u ljubavi živi za ubistvo nije sposoban.








петак, 13. новембар 2015.

Vladimir Megre..






Neko može da posumnja u postojanje Božanskog programa života ljudi. Jer, o njemu ne govore naučnici, političari.
Religije objašnjavaju zamisli Božije, ali uvek preko posrednika i uglavnom sasvim različito. Jedinstveni su samo u tome, da Bog postoji. U postojanje vrhovne, razumne, intelektualne suštine, koja je stvorila vidljiv nama svet i zemaljski život, veruju filozofi i mnogi naučnici , i u to je nemoguće neverovati. Već je isuviše razumno uzajamno povezano sve postojeće u našem svetu. A kad je već tako, onda je visokorazumna suština mogla tvoriti samo sa smislom, samo večno, predodređujući radosnu perspektivu
svima i prvenstveno svom voljenom, sebi nalik, čoveku.
Drugim rečima, čoveku je stavljen na raspolaganje određeni način života na Zemlji, koja omogućava da spozna sebe, ceo svemir . Da upozna i nastavi da ispunjava Božanski program unoseći  i dodajući u njega svoje prekrasne tvorevine. Bog želi od sina-čoveka zajedničko stvaranje i radost za sve od njegovog posmatranja.
Program Boga je bez sumnje postoji, i da se upoznaju sa tim programom mogu ne pojedini odabrani ljudi, već svako ko želi. Izložen Božanski program nije slovima ili hijeroglifima na papirusovim listovima, već svojstvenim isključivo samom Bogu, živim znacima sazdane Njime prirode. Razum i intelekt ljudi drevnoruskog perioda omogućavao je da čitaju tu veličanstvenu Božanstvenu knjigu. Današnji ljudi u većini iz milijardi tih znaka-slova poznaju samo neke, i moraćemo iznova da započnemo izučavanje  Božanske azbuke.
Knjiga, koju ja sada pišem, nije religiozne tematike. Ona ne predstavlja pokušaj da filozofiram. Ova knjiga je – poziv na istraživanje, ka poimanju Božanskog programa.

Na objavljivanje datog materijala podstakli su me iskazi i logični zaključci usamljenika iz tajge, a pre svega – Anastasije.Objavljivanje je neophodno zato da bi se duboko osetila informacija na nivou sopstvenih osećaja i zajedničkim naporima početi delovati harmonično i u skladu sa logikom života. U nadi, da će naše pokoljenje početi da razmišlja, i ubrza stvaranje nove civilizacije za sebe i svoju decu. 

Ljudsko društvo mora da prouči Božanski program, koristeći predstavljen Bogom materijal, i preobratiti celu planetu u predivnu rajsku oazu, stvarajući harmonično izbalansirano društvo svih živih bića.