субота, 24. новембар 2012.







ENERGIJA LJUBAVI... 







U Manili se svake godine odražava velika svečanost  dodele prestižne nagrade Gusi  Peace Prize,  za mir, pojedincima  koji su najblistaviji primeri onih koji rade danas  na postizanju mira i opštem unapređenju i poštovanju ljudskog života, i dostojanstva svakog  živog bića na planeti. Gusi Peace Prize promoviše najbolja dostignuća, ideale i vrednosti, u cilju zaštite dostojanstva svih živih bića na planeti. Laureati za  ovu nagradu, koja je na nivou Nobelove nagrade  za  Azijski region, potiču iz različitih naučnih, kulturnih i duhovnih oblasti, a ono  što ih povezuje je  konačni cilj, suština  i poruka njihovog  dela-samoočuvanje, samospoznaja, kako bi život na planeti postao podnošljiv i moguć za sva  bića podjednako!


Jedan od ovogodišnjih dobitnika pomenutog priznanja je bio i Ruski laureat Vladimir Nikoljevič Megre, možda najneobičniji čovek sa  najneobičnijim delom u istoriji dodele ovog priznanja. Gospodin Megre je ovogodišnji dobitnik Gusi Peace Prize za književno delo-ediciju knjiga Zvoneći Kedri Rusije. Oni koji su imali prilike da se susretnu sa  ovim delom znaće o čemu je reč, i sigurno će se složiti da je nagrada otišla u prave ruke.



Na ovogodišnjoj zvaničnoj svečanosti dodele Gusi Peace Prize u Manili, Vladimir Megre, se na najlepši mogući način obratio svim prisutnima, obraćajući se zapravo samoj stvoriteljki ovog dela, predajući nagradu  Njoj-Anastasiji-Zeni, kao najiskreniji beočug ljubavi. Njegov upečatljiv , sažet i nadahnuti govor,nikoga nije  ostavio ravnodušnim,jer je izrečen od srca i bez primesa oficijelne kurtoazije koja je uvek prisutna na takvim manifestacijama.

Predstavljanje gospodina Megrea je bio čist izraz bezuslovne ljubavi prema ženi koja je iz korena promenila njegov život ,misao i delanje, kao što je na isti, neobični i neopisiv  način promenila i osvetlila  živote i poimanja milionim onih koji su imali prilke da se susretnu sa njenim rečima. Istovremeno njegov govor  je bio i Oda svim ženama! Žena kao izvorište ljubavi, donosilac života, nežni kreator velike snage….


Poželeo je svim prisutnim muškarcima  da svako pronadje “svoju Anastasiju”, …lepu, jaku, inteligentnu zenu, koja će biti njihova “jasnooka vizija”, baš kao što je Anastasija iz Sibira-njegova.















Kao izdavači  ove  edicije knjiga  za Srbiju, naša ekipa je imala izuzetnu čast, da u svojstvu specijalnog gosta gospodina Megrea,  svojim umetničkim angažmanom proprati ovaj  veliki , sjajni skup, na kojem  su plesači trupe PERPETUUMDANCE iz Beograda, virtuozno predstavili  fragment iz svoje plesne predstave Hurry up, dajući jednu posebnu životnost i energiju ovom grandioznom događaju. Baš onako kako Anastasija govori: sa puno radosti, nadahnuća, uzvišenosti.












субота, 09. јун 2012.

beseda Anastasijinog  dede;
knjiga 2...






/Eric Ogden/





-.....Ti vidiš sada pred sobom samo sliku. Sliku stvorenu načelima tehnokratskog sveta. Pogledaj pažljivo. Devojka nosi neudobne cipele sa visokim potpeticama. Pri tom je one pomalo i žuljaju. Nosi upravo takve cipele, zato što neko drugi diktira kakvu obuću sada treba nositi. Na njoj je kratka suknja od materijala nalik na kožu, ali nije koža. Suknja je štetna za telo, ali je ona ipak nosi, pokoravajući se diktatu, uobličavajući nekim željenu sliku. Pogledaj, jako je našminkana i nadmena.  Spolja nezavisna. Ali, samo spolja. Cela njena spoljašnost ne odgovara njoj, istinskoj. Diktiran tuđim mislima i kalupima, taj lik je »zaboravio« nju, istinsku, on je iluzoran i nemajući Duše, zaklonio je sobom živu Dušu. Njena Duša je zarobljenik tog izgleda.








недеља, 03. јун 2012.














Pokušavajući da uzmeš sa svetog mesta Blagodat, promisli, šta ti njemu iz sebe ostaviti možeš.
Ukoliko Svetlost nisi naučio da širiš, zašto je uzimati i čuvati u sebi, kao u grobu.











понедељак, 19. март 2012.

Škola akademika Šćetinjina...





...Ako se oni nečemu uče, to je da razumeju Dušu, stremljenja, misli drugog čoveka. Nije matematika ovde važna, već čovek koji razume matematiku. Ne matematika radi sebe same, već matematika zbog puta ka Istini. I ukoliko je dimenzija motiva – »radi čega« - tim je uspešniji proces napredovanja u oblasti znanja. Našem naslednom pamćenju poznato je ustrojstvo svemira i načini života u kosmičkom prostranstvu. Zato je veoma važno ne dozvoliti ni pomisao, da oni nešto ne znaju. Ako neko od onih koji objašnjavaju dozvoli sebi takvu misao, njegovi učenici odista i neće znati.
Bitno za onoga ko objašnjava je – da stupi sa učenikom u odnos rešavanja problema, tada će učenje krenuti samo od sebe. Ne sme se koncentrisati pažnja na obučavanje, na memorisanje. Ne sme se dozvoliti pomisao, da ih neko uči. Sarađujući, oni prestaju da osećaju, ko je od njih učenik, a ko učitelj. U procesu rešavanja problema stiču se neophodna znanja, a faktički je to prisećanje na zaboravljeno.

Važno je biti u atmosferi iskrenosti, ne sme da bude uvreda, ljutnje. Reči »ne tako«, zapravo ne postoje. U drevnoruskom jeziku nema zaustavljanja kretanja, nema loših reči. Drevni ljudi u bilo kom narodu,ne označavaju rđavom rečju nikakvu pojavu. Ona ne postoji – nad njom ne treba gubiti vreme. 
Nedobro ne postoji.










Kod naših predaka, kod slovena,
među delima od velikog značaja,
uvek je prema rečenicama i rečima
bilo osobito poštovanje.


Zato kod onih koji rade sa decom, govorni niz mora imati dubinu, isključujući slučajne reči, koje odvlače Misao. Ogroman značaj imaju reči, ogrejane osećanjem. Istina, nasleđe – to je duhovnost. Neophodno je dete uvesti u prirodan kosmički proces – večnog samoobnavljanja. Tada si podario detetu večnost, radost življenja, istinsko postojanje. Ne prividne forme.








петак, 03. фебруар 2012.









                                                               Kao kriterijum, ocena za sve, VODA će poslužiti!




/Ran Ortner/