недеља, 16. август 2015.


priča za laku noć...
knjiga VIII-1.deo- Nova civilizacija





...Kratije je imao težak zadatak: razraditi plan porobljavanja celog sveta. Znao je da to ne može postići samo fizičkim nasiljem. Treba psihološki uticati na svakoga čoveka i čitave narode. Nužno je preoblikovati misao ljudsku , usaditi u svakoga misao о tome da: ropstvo je najveća sreća.
Treba staviti u pogon samorazvijajući program koji će navesti na pogrešan put cele narode. Ljudi će izgubiti osećaj za prostor i vreme i ispravne misli, a najvažnije, više neće imati pravilnu sliku о stvarnosti.


- To što ću sad reći, niko ne sme zapisati, niti kasnije prepričavati. Između nas nisu zidovi, i osim vas me niko drugi neće čuti. Smislio sam način kako ću sve ljude na Zemlji pretvoriti u robove našega faraona. To je nemoguće učiniti uz pomoć mnogobrojne vojske i iscrpljujućih ratova. Ja ću to učiniti uz pomoć samo nekoliko rečenica. Proći će samo dva dana  od izgovaranja njihovog i vi ćete videti kako svet počinje da se menja. Pogledajte dolje kolonu robova okovanih u lance, od kojih svaki nosi po jedan kamen. Čuva ih mnogo vojnika. Uvek smo mislili da je za državu bolje što ima više robova. Ali što je više robova, tim više strepimo od nji ho ve pobune,pa  povećavamo stražu. Robove moramo dobro da hranimo , inače neće moći vršiti težak fizički posao. Ali oni  su bez obzira na to  lenji i skloni buntovništvu. Pogledajte kako sesporo kreću, a lenji ih stražari ne teraju ih korbačima, i ne udaraju čak ni zdrave i snažne robove. Ali oni će se kreteti kudikamo  brže i neće im trebati straža. Stražari će takođe postati robovi. Evo kako se to može postići: neka danas u suton glasnici razglase faraonov ukaz u kome će biti rečeno:


"U praskozorje novoga dana svim  robovima će biti darovana potpuna sloboda! Slobodan  čovek će dobijati po jedan novčić za svaki kamen donesen u grad.
Za novac se može dobiti hrana, odeća, kuća, dvorac u gradu i
sam grad... Od sada ste vi-slobodni ljudi!"

 Ukaz je u smiraj dana objavljen robovima. Mnogi nisu mogli doći sebi od iznenađenja, mnogi nisu spavali  celu noć pri pomisli na sretan život koji  će  započeti...
Ujutru sledećeg dana, žrece  i faraona zadivila  je slika koju su ugledali: 
hiljade bivših robova utrkivalo se, tegleći  ono isto kamenje kao pre. Mnogi su, obliveni znojem, nosili i po dva kamena. Ostali, koji su nosili po jedan kamen, trčali su i dizali prašinu. Neki su stražari takođe nosili kamenje. Ljudi koji su osetili slobodu, jer su im skinuli okove, želeli su doći do što više željenih novčića  da bi izgradili svoj srećni život. Deo robova se udružio u manje grupe. napravili su taljige i do vrha ih napunili kamenjem,gurajući ih iz sve snage, obliveni znojem.
- Još će mnogo sprava izumeti- zadovoljno je razmišljao Kratije- evo, već  su se i usluge unutarnje pojavile: raznosači  vode i hrane, koje  su plaćali dobijenim  novcem. Zamislite,i lekari su se pojavili. Direktno su u hodu pomoć nastradalima ukazivali.Takodje  za novac. Uskoro će između sebe izabrati i načelnike, i sudije...Neka ih biraju! Oni  misle da su  slobodni, iako je suština ostala ista- oni kao i pre tegle kamenje!
I tako  će juriti kroz mileniujme, prašnjavi.. znojavi...tegleći teško kamenje. I danas, potomci tih robova nastavljaju svoju trku bez smisla.





Нема коментара:

Постави коментар