уторак, 15. септембар 2015.

Anastasija;  knjiga 5.






...


- Veoma se razlikuješ od svih ljudi, Anastasija, i ako si običan čovek, ko smo onda mi, ko sam ja?
- Ti si isto tako čovek, samo u užurbanosti večitoj svoj proživljavajući vek, još nisi uzmogao da promisliš o predodređenju svom.
- Mojsije, Isus Hristos, Muhamed, Rama, Buda – ko su oni, kako se prema njima odnosiš?
- Moju stariju braću si imenovao, Vladimire. Dela njihova nemam prava da procenjujem, samo jedno ću reći: niko od njih jubav zemaljsku nije ostvario potpunu.
- Ne može biti, svako od njih, čak i sada, ima milione poštovalaca.
- Ali, poklonjenje ne znači ljubav. Ono klanjajućem svojstvenu samo čoveku snagu misli oduzima. Veliki je egregor moje braće, milionima godina njega je pothranjivalo mnoštvo ljudi, pri čemu je 
svaki klanjajući umanjivao energiju svoju. Kroz vekove se dobrovoljaca ne mali broj drznuo da dela braće moje osudi. Nisam shvatala zašto oni egregor svoj tako brižno pothranjuju, energiju iljadugodišnju skupljajući. Niko nije mogao njihovu tajnu da odgonetne, dok sadašnjost nije započela. I braća su iznela rešenje: nagomilano u jedinstveno sabrati, živućim danas ljudima na Zemlji energiju svoju raspodeliti. Milenijum novi Zemlji predstoji, u njemu će bogovi Zemlju naseljavati – oni ljudi, čija spoznaja dozvoljava da energiju preuzmu.














среда, 09. септембар 2015.

priča za...
knjiga 1. -Anastasija-




Postojim za one, za koje postojim !




....razmišljala sam kako preneti ljude kroz razdoblje tamnih sila.... Moj plan i prosuđivanje su bili jasni i ostvarivi, i ONI su ih prihvatili. Knjiga koju ćeš napisati, sadržaće nenametljive sklopove, formule od slova, i one će izazvati kod većine ljudi svetla i dobra osećanja. Ta osećanja su kadra da savladaju fizičku i duhovnu slabost, doprineće rađanju nove svesti, svojstvene ljudima budućnosti. Veruj mi, Vladimire, to nije mistika, to je u saglasju sa zakonima Vaseljene.
Sve je veoma jednostavno: ti ćeš pisati tu knjigu, rukovodeći se isključivo osećanjima i Dušom. Drugačije nećeš moći, zato što ne vladaš tehnikom pisanja, ali se osećanjima može SVE. Ta osećanja su već u tebi. I moja, i tvoja. Neshvaćena još uvek tobom. Ona će biti razumljiva mnogima. Ovaploćena kroz znake i sklopove slova i reči u rečenicama, biće silnija od plamena Zoroastra.
Kroz tebe želim da se i svim ljudima otkrijem, sada mi je to dozvoljeno. Znam kakva će se gromada tamnih sila obrušiti na mene, suprotstaviće se mom priviđenju, ali ih se ne bojim, ja sam jača i uspeću da vidim to što sam zamislila! 

Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće. Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti u tvom mozgu uslovima životnim tog sveta, u kome živiš ti. Tebi se čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine.

Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu. Vi verujete u horoskope, verujete u potpunu zavisnost svoju u odnosu na raspored planeta. To verovanje je postignuto uz pomoć mehanizama tamnih sila. Ona, ta vera, usporava vreme svetloj paraleli, dajući priliku tamnoj da krene napred i poveća svoju vrednost. Ta vera vas odvlači od spoznaje Istine, suštine svog života zemaljskog. Ispitaj pomno. Razmisli – čoveka je sazdao Bog, po slici i prilici svojoj. Čoveku je data najveća sloboda – sloboda izbora između tamnog i svetlog. Čoveku je data Duša. Sve vidljivo je potčinjeno čoveku, i on, čovek, slobodan je čak i u pogledu Boga – voleti ga ili ne. Niko i ništa ne može upravljati čovekom mimo njegove volje. Bog želi ljubav čovekovu kao odgovor na svoju ljubav, ali Bog želi ljubav slobodnog čoveka, savršenog i nalik sebi.

Misliš da bulaznim kao umobolna kada govorim o tome, da će utemeljeni mnome u knjizi, sklopovi i formule od slova, lečiti i ozarivati ljude. Ne veruješ mi, zato što ne shvataš. A to je, u stvari, vrlo jednostavno.  Tamne sile su uvek nastojale da oduzmu čoveku mogućnost da uživa u blagodati koja zrači iz tih povezivanja. Zbog toga su one čak i jezik menjale, uvodile nove reči i uklanjale stare, izvrćući im smisao. Ranije je, na primer, u vašem jeziku bilo četrdeset sedam slova – sada je ostalo trideset tri. Tamne sile su unosile svoja, drugačija povezivanja i formule, uzburkavajući podlo i mračno, nastojeći da uvuku čoveka u telesne požude i strasti. Ali, ja sam prenela vajkadašnja povezivanja, koristeći pri tom samo današnja slova i simbole, i oni će sad biti delotvorni. Tako sam se zalagala u svom traganju! I nalazila! Sabrala sam sve najbolje iz različitih vremena. Mnogo sam prikupila. Sakrila sam ih u tome, što ćeš napisati ti!
Kod mnogih koji budu čitali napisano, biće izazvana osećanja i emocije, još uvek ne sasvim razumljiva i spoznata s njihove strane. Tebi će to potvrditi oni – eto, videćeš, čućeš, da će potvrditi. I osećanja će se kod njih pojaviti svetla, mnogi će potom shvatiti i sami, uz pomoć tih osećanja mnogo više nego što će biti napisano tobom.

Moje misli su letele veoma – veoma brzo, ali su me tamne sile, bez obzira na sve, sustizale. Mnoge su svoje poslove zemaljske ostavile i nastojale da uključe svoje mehanizme oko mog priviđenja, i tada sam osmislila... Nadmudrila sam ih. I primorala sve njihove mehanizme da na dobrobit sve obave. Tamne sile su izgubile glavu na manje od jednog trena, ali je to bilo dovoljno da bi, zahvaćena Svetlim silama, moja vizija uzletela do nedostižnog za njih, svetlog beskraja. 
Ja sam, neočekivano za njih, malčice produžila vremensko razdoblje tamnih sila, za koje ćeš ti morati mnoge teškoće da prevladaš. Pri tom sam lišila sebe mogućnosti da ti zrakom svojim pomažem. Oni su se zapanjili, ne videći u tome nikakvu logiku s moje strane. A ja sam za to vreme ljude, koji će se u budućnosti susretati sa tobom, brzo–brzo osvetljavala.....



Tebi će, i viziji mojoj, ljudi pomoći. Svojim malenim, skoro neusmerenim zracima. Ali, njih će biti mnogo, i vi ćete zajedno ovaplotiti viziju u materijalnu stvarnost. Prenećete se kroz razdoblje tamnih sila. I druge ćete preneti.






za dobar dan...
knjiga 1. - Anastasija -




                                    O stanju čovekovom mora da zna seme....                                                                                                    




/Lutz Heckelmann/



~ Svako, posađeno vašom rukom seme, sadrži u sebi ogroman obim Vaseljenske informacije. Ovaj obim se ne može porediti ni po veličini, ni po tačnosti, ni sa jednim veštačkim. Pomoću ove informacije seme zna tačno, do milionitog dela sekunde, vreme kada treba da se pokrene, počne da raste, kakve sokove da uzima iz zemlje, kako da koristi zračenja kosmičkih tela – sunca, meseca, zvezda, u šta da raste, kakve plodove da donosi. Plodovi su namenjeni obezbeđenju čovekovog života. Ovi plodovi mogu uspešnije i snažnije od veštačkih lekova, ranije stvorenih ili budućih, da se bore i suprotstave bilo kom oboljenju ljudskog organizma. Ali, o tome, o stanju čovekovom mora da zna seme, da bi se u procesu svoga zrenja zasitio plod neophodnim odnosom supstanci za lečenje određenog čoveka, njegovih bolesti ukoliko postoje, ili postoje predispozicije za njih.

Da bi seme krastavca, paradajza ili bilo kog drugog rastinja, uzgajano na parceli, imalo takvo obaveštenje, neophodno je sledeće: Pre sadnje uzeti u usta jedno ili nekoliko malenih zrna, držati ih u ustima pod jezikom, ne manje od devet minuta. Potom ih položiti između dva dlana svojih ruku, podržati ih tako tridesetak sekundi. Među dlanovima svojim semenje držeći, treba stajati bos na tom komadu zemlje, na kom će se zatim odvijati sadnja. Otvori dlanove, i seme koje leži u tvojim rukama pažljivo prinesi svojim usnama i izdahni na seme iz svojih pluća vazduh. Ugrej ga dahom svojim, i to što postoji u tebi, maleno seme će upoznati.  Onda je još nužno podržati otvorene dlanove tridesetak sekundi, nebeskim telima seme predstavljajući. I seme će ustanoviti trenutak svog 60 izlaska. Planete sve će mu pomoći u tome! I za tebe će izdancima potrebnu svetlost darivati. Zatim, seme možeš u zemlju posaditi. Ni u kom slučaju ga ne treba odmah zalivati, da se ne bi sprala pljuvačka koja je obavila seme, i obaveštenje o tebi koje seme u sebe upija. Po isteku tri dana od sadnje, dozvoljeno je zalivanje.
Ne treba spaljivati pored sadnica sav korov koji se pojavio. Treba od raznih vrsta ostaviti bar po jedan. Korov se može podrezati... Po rečima Anastasijinim, seme na ovaj način upija u sebe obaveštenje o čoveku, i u toku sazrevanja svog ploda do maksimuma će odabirati iz Kosmosa i Zemlje neophodnu energiju, upravo za tog određenog čoveka. Korov sav ne treba ukloniti zato, što i on ima svoje predodređenje. Jedan štiti biljke od bolesti, drugi daje dodatne informacije. U vreme rasta, treba dolaziti u dodir sa biljkama – barem jednom u toku njihovog sazrevanja. Poželjno je u vreme punog meseca prilaziti im i dotaći ih.


Anastasija je tvrdila da su plodovi, uzgajani na ovaj način, i upotrebljeni čovekom koji ih je sam negovao, kadri da ga izleče od apsolutno svih bolesti, da znatno usporavaju starenje organizma, oslobađajući ga od loših navika, da mnogo puta uveličavaju radne sposobnosti, dajući duševni mir. Plodovi će imati najdelotvorniji uticaj ukoliko se upotrebe najkasnije tri dana od branja. Gore navedene postupke neophodno je sprovesti sadnjom raznih kultura. Nije obavezno saditi na taj način cele leje, na primer, krastavcima ili paradajzom i tako dalje. Dovoljno je da bude po nekoliko strukova. Uzgajani na ovaj način, plodovi će se razlikovati od drugih iste sorte, ne samo po ukusu. Ukoliko se podvrgnu analizi, razlikovaće se i po odnosu supstanci u njima. Odnosi će biti potpuno različiti.
Pri polaganju sadnica obavezno je svojim rukama i prstima bosih nogu izgnječiti zemlju i pljunuti u rupu. Na pitanje, zbog čega nogama – Anastasija je pojasnila da kroz znojenje nogu iz čoveka izlaze supstance (verovatno toksini), koje sadrže obaveštenje o bolestima organizma. Tu vest će dobiti 61 mladice. One će je preneti plodovima, koji će onda biti u stanju da se bore sa nedaćama. Anastasija je savetovala da se s vremena na vreme po parceli hoda bos.

Biljke, dobivši obaveštenje o određenom čoveku, stupaju u informacijsku razmenu sa Kosmičkim Silama, ali predstavljaju samo posrednike, ispunjavajući usko usmereni zadatak, koji se tiče tela i nekih duševnih planova. One nikada ne dotiču složene procese, od sveg biljnog i životinjskog sveta na planeti svojstvene samo ljudskom mozgu, i isključivo ljudskim planovima postojanja. Međutim, ustanovljena informaciona razmena dozvoljava čoveku da uradi to što je moguće samo njemu jedinom – da se koristi kosmičkim intelektom, a ako ćemo još tačnije - da razmenjuje sa njim obaveštenja. Sasvim jednostavan postupak dozvoljava da se to uradi i da se oseti blagotvornost takvog uticaja.

Kakve kulture je neophodno gajiti?

~ Onoliko raznorodnih koliko postoji na većini parcela, sasvim je dovoljno: maline, ribizle, ogrozd, krastavci, paradajz, šumske jagode, bilo koja jabuka. Veoma je dobro ako postoji višnja ili trešnja, cveće. Količina, veličina parcele koja se sadi ovim kulturama, nema neki veći značaj. Kao obavezne, bez kojih je teško zamisliti pun energetski mikroklimat, na parceli treba uvrstiti takvo rastinje kao što je suncokret (barem jedan). Neizostavno treba posejati na parceli, veličine jedan i po do dva kvadratna metra, žitne kulture – raž, pšenicu, i obavezno ostaviti ostrvce, ne manje od dva kvadratna metra, pod različitom travom. To se ostrvce ne sme sejati veštački, treba da bude prirodno. Ukoliko niste sačuvali na svojoj parceli razne trave, treba doneti iz šume busen i stvoriti takvo ostrvce uz njegovu pomoć.
Važnost ima ne samo raznovrsnost, već i način njihove sadnje, neposredno opštenje s njima, preko kog se i odvija zasićivanje obaveštenjima. Načina sadnje – on je osnovni! Najvažnije je – zasititi obližnji deo prirode vestima o sebi. Samo je tada lekovit učinak, te će čak i imunitet tvog organizma biti znatno uvećan. Mnogo više nego od uobičajenih plodova.

Postoji glavni lekar – tvoj organizam. On je odvajkada obdaren sposobnošću da zna, koju travu je neophodno upotrebiti i kada. Kako se uopšte hraniti, disati. On je u stanju da predupredi bolest, pre njenih 62 spoljašnjih znakova. I niko drugi ne može da zameni tvoj organizam, jer je to tvoj lični lekar, dat lično tebi, isključivo tebi, od Boga. Objašnjavam ti kako da mu daš mogućnost da deluje u tvoju korist. Uređeni uzajamni odnosi sa skupom bilja na tvojoj parceli lečiće te i brinuti o tebi. Samostalno će postaviti tačnu dijagnozu, i pripremiti poseban, najdelotvorniji, upravo za tebe, lek.







уторак, 08. септембар 2015.

priča za dobro jutro....
knjiga 7.- Energija života-




Hraniti se treba, kao što se diše...








.....U međuvremenu  žreci su počeli da govore ljudima, kojoj hrani treba davati preimućstvo. Pritom, stvorili su tajnu nauku o ishrani. Ona je bila nužna žrecima zato, da potpomognu svoj mozak, svoj duh, svoje fizičko stanje, pa dakle, i svoju misao u bolje radno sposobno stanje, nego što je kod ostalih ljudi. Tako su predlagali ljudima da gaje  jedne biljke, a sami su se hranili drugim. Tačnije, raznolikije od ostalih. Nastala je čudovišna degradacija ljuske svesti. Čovek je upoznao bolesti tela i duha. Intuitivno, ljudi su osećali značaj ishrane i, u toku hiljada godina pokušavali da razjasne to pitanje. Pojavili su se mudraci, koji su pokušavali da daju savete o tome, koji su proizvodi najkorisniji. Pojavljivala su se mnoga učenja o ishrani...
Hiljadama godina pisale su se različite knjige, koje su savetovale ljudima, šta i kako da upotrebljavaju u ishrani da bi bili zdravi. Ali, ni jednoj knjizi, ni jednom mudracu i svim učenjacima zajedno, tako i nije pošlo za rukom da rasvetle to pitanje u potpunosti. Dokaz za to su, sve veći broj bolesti čovekovog tela i duha.

Degradacija ljudskog društva se nastavlja. Anastasija je, između ostalog, izgovorila u tvom prisustvu rečenicu: »hraniti se treba, kao što dišemo«. Ti si je objavio u knjizi. Obnarodovao si je u kontekstu onoga što se dešava, i nisi joj pridao nikakav značaj. A za žrece, koji žive danas, obznana te rečenice, izbrisane sa zidova njihovog hrama pre više od pet hiljada godina, postala je povod za najveću uznemirenost. Oni su mnogo puta pažljivo iščitavali knjige sa pričama Anastasijinim i spoznali: Ona, ne samo da zna tu rečenicu, ona u potpunosti vlada  znanjima o Božanskoj ishrani.
Posedujući takva znanja, čovek će, prirodno, značajno nadmašivati u brzini mišljenja sve žrece, zajedno uzevši, pa, shodno tome, biće u stanju da upravlja celim čovečanstvom, uključujući i žrece. Ali, da bi se upravljalo, neophodno je sakriti informaciju, a ona je, na protiv, otkriva pred svima. Znači, ona oslobađa ljude od uticaja  žredaca, dakle – ona približava ljude neposredno opštenju sa promislima Božjim.

Ona kaže :

 Uokolo je raznolikih plodova bilo, i jagodastih plodova, i za ishranu valjanih ,  trava. Ali, osećaj gladi u danima prvim, nije osetio  Adam. Od vazduha je sit ostajao.
Ovim vazduhom, koji diše čovek danas, nije se moguće nahraniti. Danas je vazduh odumro, i veoma često štetan po telo i dušu biva. O poslovici si ispričao, da, od vazduha nećeš biti sit, ali postoji druga poslovica: »Ja sam se vazduhom samo hranio«. Ona se i podudara sa onim, što je čoveku bilo stavljeno na raspolaganje spočetka. Adam se u najdivnijem vrtu rodio, a u vazduhu koji ga je okružavao, nije se nalazila ni jedna čestica prašine štetne. U tom vazduhu cvetni prah je rastvoren bio u kapljici rose najčistije.
- Cvetni prah? Kakav?
- Cvetni polen, i od trava, sa drveća i plodova etre ispuštajući . Od onih, koji su pokraj bili, kao i iz udaljenijih mesta drugih, vetrići su donosili. Ničim od dela velikih, čoveka tada nisu odvlačili problemi dobijanja hrane. Sve okružujuće je kroz vazduh njega hranilo.
Tvorac je učinio tako vajkada, da sve živo na Zemlji, u ljubavnom zanosu nastoji da čoveku služi. I vazduh, i voda, i vetrić životvorni bejahu... ~


Naravno, u dnevni obrok ljudi Božanskih praizvora, ulazio je ne samo životvorni vazduh, koristili su i mnogo toga drugog, ali su vazduh i voda hranili telo i dušu njihovu u značajnoj meri.

Žreci su shvatali značaj ishrane: u njihovim dnevnim obrocima bili su odvari mnogih trava lekovitih, raznovrsno povrće i voće. Između ostalog, veliku su važnost pridavali ulju kedrovom, koje su im sluge nabavljale iz dalekih mesta. Još uvek su, u njihovim dnevnim obrocima bili med i polen, koji skupljaju pčele. Ali je Anastasija pokazala, da je to bilo neiskazivo nedovoljno. Tu je bilo raznolikog cvetnog praha. Sabran pčelama, i nabijen  u ćelije-saće, polen je, naravno, neizmerne koristi donosio, ali se i značajno razlikovao od one raznovrsnosti, što se može naći u vazduhu prostranstva zavičajnog. Jer, pčele sabiraju polen sa relativno male količine cvetova. A u vazduhu postoji potpuna raznolikost, i ona se odlikuje od pčelinje, svojom mekoćom  i brzinom asimilacije. Polen, koji se nalazi u vazduhu – živ je, sposoban za oplođavanje. 
Sa svakim udahom čovekovim, on bi dospevao u njega i rastvarao se, hraneći njegovo telo, uključujući i mozak. Kada su žreci shvatili da Anastasija govori o imanjima, o hektaru nasledne zemlje za svaku porodicu, razumeli su: ona vraća ljude načinu života praizvora. Odmah su shvatili: zavičajna imanja su ne samo u stanju da ljudima donesu aterijalno blagostanje, već je glavno u nečem drugom. U kontekstu rečenog Anastasijom, ljudi mogu da oblikuju prostranstvo, koje će hraniti njihovo telo, dušu i duh, i da pokažu na javi svim ljudima istine Božanskog svemira . Sazreva situacija, u kojoj se čovečanstvo može obresti istovremeno u dva sveta. Ono će imati mogućnost da koristi, kako postignuća tehnokratskog, veštačkog sveta, tako i Božanskih praizvora. Upoređujući dva sveta, ne po čuvenju, već koristeći mogućnost procenjivanja po sebi, po sopstvenom stanju, ljudi mogu da naprave svoj izbor ili da sazdaju novi svet. Da stvore svoju prekrasnu budućnost. Anastasija je pokazala ljudima ne samo značaj i suštinu Božanske ishrane, već i kako doći do nje. Kroz svoja zavičajna imanja...