среда, 01. април 2020.








Edicija knjiga Zvoneći Kedri Rusije, autora Vladimira Megrea, je najčudesnije štivo koje se pojavilo u poslednjoj deceniji minulog milenijuma. 
Različito od svega drugog pisanog što postoji, jer, sabirajući u sebi mnoga zananja predstavljena na  krajnje jednostavan način, ovo  štivo je  lako razumljivo svakome. U čemu se ogleda posebnost ovog neobičnog štiva? Odgovor je zapravo nemoguće dati, jer svaka kategorizacija ili bilo kakvo objašnjenje ovih tekstova, minimizira samog analitičara istih. Lepota, istinitost i neobjašnjiva čar  ovog dela leži unutar samih redova, izmedju slogova i slova...Dolazi iznutra iz neke druge dimenzije, toliko bliske a tako različite od one u kojoj živimo. Sveobuhvatnsot. Čistota. Istinitost. Dobrota. Ljubav, lelujaju između  redova skidajući  koprenu sa uma čitaoca. Pisac ove edicije, Vladimir Megre, je zapravo samo posrednik i prenosilac misli, spoznaja i znanja, čudesne žene iz sibirske  tajge, koja živi izvan civilizacijskih tokova, duboko povezana sa prirodnim okruženjem u kojem, na isti način vekovima, obitavaju generacije njenih predaka. Sibirska usmljenica Anastasija, koja je već deset godina u nazad predmet užasne radozanlosti i neverice, kako običnih ljudi tako i najviših naučnih insitucija, je zapravo izvorni autor svih "skazki", koje je Vladimir Megre uobličio, i prosledio  do nas. Ko je Anastasija? Ona sama za sebe kaže-Ja sam Čovek-Žena!  Zapljusnuta prostom jednostavnošću ljudske radoznalosti, koja se kreće od krajnje neverice do krajnje ostrašćenosti, nadmoćna i svevideća, ona jednostavno i spokojno kaže:
-Postojim za one za koje postojim.- 


~Samo je sopstvena čistota u stanju da Istinu bez izopačenja čuje, a ukoliko su nedovoljni oni – tvoje duševno stanje i čistota tvoja - onda ne treba kriviti izvor.~


 Zdravlja svetlim mislima  vašim!





недеља, 29. март 2020.




~ Možda je Tvorac bljesnuo energijom nekom novom!
Govoreći na nov način o onome što vidimo svaki dan oko sebe, što doživljavamo, ali mu značaj dovoljni ne pridajemo. Osećaji me ne varaju, jasno osećam, On ponovo sve energije svoje dovodi u ubrzanje. 
Praskozorje će buknuti na celoj zemlji. Zemaljske kćeri Njagove, sinovi, iskusiće život onaj, koji je tvorila energija Božanskog proviđenja. I ti i ja ćemo biti upleteni u to. A najvažnije! Najvažnije je, da su oni ti, prvi, koji su uzmogli da primete te misli raspoređene između redova, one misli, koje su se kao muzika duše i energija Tvorca, u ljude usadile. Sve se ostvarilo! Sve se dogodilo! Već u mislima novi
svet nastoje da izgrade ljudi.~

/Anastasija/





субота, 28. март 2020.





Dospevši u zamku tehnokratske zavisnosti, velika suština Vaseljene se povlači u samu sebe, gubeći istinsku slobodu, i
postaje zavisna pokrenuvši mehanizam samouništenja.

Drugačiji, raznovrsniji je od svagdašnjeg, način života ljudi koji žive u naseljima budućnosti. Njihova misao je slobodna i  čovečna, u jedinstvenom je spojena stremljenju, da se iz  ćorsokaka izvede zajednica ljudska. Galaksije trepere u radosnom predosećaju pred sjedinjenom, jedinstvenom ljudskom vizijom. Rođenje novoga i stvaranje, otkriće kosmos uskoro. 
Prekrasnu planetu novu, materijalizuje ljudska misao!


Anastasija
















~Hej, predskazivači vekova, tamu čoveku prorekavši, time ste stvorili i tamu i pakao. O, kako ste prilježno snagu svoju iskušavali vi, plašeći čoveka u ime Oca. Dođite, evo me. Svi ovamo. Spržiću Zrakom u jednom trenu mrak postulata vekovnih. Sva zlobo na Zemlji, napusti poslove svoje, ka meni jurni, sukobi se sa mnom, pokušaj.

Nego vi, urlatori svih vera, jer to ste vi, koji ste sve ratove uobličili. Više se ratovima ne zanosite. Zarad interesa sebičnih svojih, obmanom mračnjačkom ljude u rat ne uvlačite. Sama sam pred vama. Pobedite me. Da biste pobedili, svi na mene jurnite. Bitka će biti bez borbe, pomoći će u tome sveštenici svih vera. Pramajke moje, moji očevi, Svetlost Istine praizvora usadite u njih. Ustupite sve, što ste za mene tako brižljivo čuvali. Podelite svima, koji mogu Svetlost da prihvate. Neka se zlo samo sa sobom bori i s mojim telom, ne sa Dušom. Ja ću Dušu ljudima celu predati svoju. U ljudima ću istrajati do kraja Dušom svojom. Pripremi se zlobo, odlazi sa Zemlje, baci se na mene! Ja sam čovek! Ja sam čovek praizvora! Anastasija sam ja. Ja sam od tebe jača!~





/Anastasija/











петак, 27. март 2020.














~Proroci, verujući i govoreći o katastrofi, smaku sveta, sami i izazivaju misli i oblike smaka sveta.Mnogobrojna učenja koja predskazuju sveopštu smrt čovečanstva, svojim mislima i obrascima je približavaju. Njih je mnogo, jako mnogo. I ne naslućujući ti ljudi, tražeći spasenje za sebe, tražeći zemlju obećanu, da se upravo njima sprema pakao.~

/Anastasija/








петак, 25. мај 2018.




/Foto ; Kamil Vojnar/


U drevno doba, ljudi koji su živeli na Zemlji, posedovali su moći koje su im dopuštale da budu neprolazno umniji od današnjeg čoveka. Ljudi Praizvora su imali mogućnost da se neusiljeno služe celom informacionom bazom podataka koja je ispunjavala Vaseljenu.
Ta informacija Vaseljene sazdana je Velikim Intelektom – Bogom. Dopunjavana Njime i samim ljudima, njihovim mislima, ona je toliko grandiozna, da je kadra da odgovori na ma koje pitanje. Ona je nenametljiva. Odgovor je nicao trenutno u podsvesti na ono pitanje na koje je čovek tražio odgovor.
Oni su shvatali da su promene klimatskih uslova na jednom parčetu Zemlje predstavljale signal za preseljenje na drugi, da bi prethodna Zemlja mogla da odahne.
Oni su razumeli Kosmos i svoju planetu. Bili su mislioci i poimali svoje predodređenje. Usavršavali su svoju planetu Zemlju. Nije im bilo ravnih u Vaseljeni.Po intelektu, iznad njih je bio samo sam Veliki Intelekt Vaseljene – Bog.
Otprilike pre deset hiljada godina, među ljudskom civilizacijom koja je tada naseljavala sadašnju Evropu, Aziju, severni deo Afrike i Kavkaz, počele su da se pojavljuju osobe, čija je povezanost sa Intelektom Vaseljene, bila delimično ili potpuno otupela. Eto, od tog trenutka i potiče početak kretanja čovečanstva ka katastrofi planetarne razmere, bez obzira kakvoj: ekološkoj, nuklearnoj, bakteriološkoj - kako prognoziraju naučnici, kako govore drevne religije, opisujući je slikovito...
- Sačekaj, Anastasija... Potpuno je nejasno kako se mogu povezati ti »invalidi« sa planetarnom katastrofom.
-Zamisli posadu najsavremenijeg kosmičkog broda, koja odjednom izgubi devedeset procenata svog razuma. Ti ljudi, ništa ne shvatajući, počinju da odvaljuju oplatu i raspaljuju u kabini vatru, da otkidaju sa pulta instrumente i prave od njih sebi ukrase i igračke. Upravo sa takvom, duševno bolesnom posadom, mogu se uporediti ti ljudi. I upravo su oni ti, za koje kažeš »inferiorni invalidi«, iznova izumeli kamenu sekiru, koplje, zatim... Njihova misao je, razvijajući se, došla do nuklearne bojeve glave. Do današnjeg dana, njihova misao nastavlja neverovatnom upornošću da lomi savršene tvorevine, zamenjujući ih svojim primitivnim proizvodima. Njihovi potomci su počeli da iznalaze sve više i više, čerupajući pri tom najsavremeniji prirodni mehanizam Zemlje, stvarajući svakojaka neprirodna socijalna uređenja. Kasnije su ljudi počeli da ratuju međusobno. ...
Faktički, njih još možemo nazvati duševnim bolesnicima, zato što ni jedno živo biće ne oskrnavljuje Zemlju tako, kao oni.