субота, 09. јун 2012.

beseda Anastasijinog  dede;
knjiga 2...






/Eric Ogden/





-.....Ti vidiš sada pred sobom samo sliku. Sliku stvorenu načelima tehnokratskog sveta. Pogledaj pažljivo. Devojka nosi neudobne cipele sa visokim potpeticama. Pri tom je one pomalo i žuljaju. Nosi upravo takve cipele, zato što neko drugi diktira kakvu obuću sada treba nositi. Na njoj je kratka suknja od materijala nalik na kožu, ali nije koža. Suknja je štetna za telo, ali je ona ipak nosi, pokoravajući se diktatu, uobličavajući nekim željenu sliku. Pogledaj, jako je našminkana i nadmena.  Spolja nezavisna. Ali, samo spolja. Cela njena spoljašnost ne odgovara njoj, istinskoj. Diktiran tuđim mislima i kalupima, taj lik je »zaboravio« nju, istinsku, on je iluzoran i nemajući Duše, zaklonio je sobom živu Dušu. Njena Duša je zarobljenik tog izgleda.








Нема коментара:

Постави коментар