недеља, 17. април 2016.

Knjiga 2...




-..... Ko uzrokuje tamu i pakao?

- Proroci, verujući i govoreći o katastrofi, smaku sveta, sami i izazivaju misli i oblike smaka sveta. Mnogobrojna učenja koja predskazuju sveopštu smrt čovečanstva, svojim mislima i obrascima je približavaju. Njih je mnogo, jako mnogo.
I ne naslućuju ti ljudi, tražeći spasenje za sebe, tražeći zemlju obećanu, da se upravo njima sprema pakao.
- Ti ljudi koji govore o strašnom sudu, o katastrofi, veruju u njih, oni se zaista iskreno mole za spasenje svojih Duša.
- Nije vera u Svetlost, u Ljubav - što Bog jeste, ono što njih pokreće, već strah. A to strašno, oni sebi pripremaju sami. Razmisli, Vladimire. Zamisliti pokušaj. Eto, mi sad sedimo na ovoj klupi. Vidiš pred sobom mnoštvo ljudi. Najednom, deo njih počinje da se grči od strašnog bola, grešnici su tobože oni. Oko nas na zemlji mnogo raspadajućih leševa, a ti i ja sedimo netaknuti i posmatramo. Naša klupa se nalazi,
reklo bi se, u raju. Ali, zar neće eksplodirati tvoja Duša od užasavajuće slike događanja? Nije li bolje umreti, zaspati tren pre takve slike?
- A ukoliko svi spaseni pravednici budu u zemlji obećanoj, gde leševa raspadnutih uokolo neće biti, ni slika strašnih..?
- Kada ti sa drugog kraja sveta stigne vest o smrti nekog bliskog ili rođaka, zar ne osećaš tugu, žalost u Duši svojoj?
- Svako se u takvom slučaju, bez svake sumnje, rastuži.
- A kako se onda može zamisliti za sebe Raj, uviđajući da je većina tvojih sunarodnika, drugova i rođaka već stradala i da drugi umiru u strašnim mukama?! Do koje mere mora da postane bezosećajna Duša, u kakvu pučinu mraka da zaroni, da bi, shvatajući šta se događa, mogla da se raduje? U Carstvu svetlosti takve Duše nisu potrebne. Jer, upravo one i jesu proizvod tame.




/Mario Giacomelli/







Нема коментара:

Постави коментар