среда, 07. децембар 2011.


У Васељени нема никога и ничег јачег
од човека, осим Бога.









- Природа, Разум Васељене, учинили су тако, да се сваки нови човек рађа као властелин, као цар! Он је сличан анђелу - чист и непорочан. Још отворено теме прима огромну бујицу васељенских информација. Могућности сваког новорођенчета дозвољавају да постане најмудрије биће у Васељени, слично Богу. Сасвим му је мало времена потребно да обдари своје родитеље срећом  блаженством. То време, за које оно спознаје суштину Васионе, смисао
људског постојања - раздобље је од само девет земаљских година. И све што му је за то потребно, већпостоји. Родитељи само не треба да извитоперавају истинску једноставност свемира, да одвајају дете од ајсавршенијих у Васељени творевина. Али родитељима технократски свет не дозвољава да то учине. Шта види беба својим првим разумним погледом? Она види плафон, ивицу кревета, некакве крпице, зидове – обележја и вредности вештачког, технократском заједницом створеног света. И у том свету је њена мајка, њене дојке. »Вероватно тако, значи, и треба« - мисли она. Њени осмехнути родитељи јој, као драгоценост, приносе звецкајуће и пиштеће предмете, играчке. Зашто? Дуго ће беба покушавати да схвати: зашто они пиште и звече? Покушаваће то да појми својом свешћу и подсвешћу. Затим ће је, ти насмешени родитељи, везивати некаквим крпама – њој ће бити неудобно. Покушаваће да се ослободи, али
узалуд! И једини начин протеста је – крик! Крик негодовања, молба за помоћ, крик побуне. Од тог трена анђео и властелин постаје просјак, роб, молећи за
милостињу.




Нема коментара:

Постави коментар