четвртак, 30. децембар 2010.

Onima koji razumeju govor prirode...
Onima koji ne veruju..
Onima koji vole..
Onima koji osećaju dušu bića na kojem živimo...koje zlostavljamo...bez kojeg ne možemo.






                                           



                                                       

                                                              ZVONEĆI   KEDAR




Kedar živi pet stotina pedeset godina...
Milionima svojih iglica - listova, i danju i noću, hvata i sakuplja u sebe svetlu energiju,.Ceo njen spektar. U toku života kedrovog, nad njim prolaze sva nebeska tela, odbijajući svetlu energiju...
Čak se i u najmanjem parčencetu kedra, za čoveka blagotvorna energija nalazi u mnogo većoj količini, nego u veštački napravljenim energetskim uređajima na Zemlji, svim zajedno.
Kedar prima, poslatu kroz Svemir od čoveka energiju, čuva je i, u neophodnom trenutku, vraća. Vraća je kada nedostaje Kosmosu, što znači i čoveku, i svem živućem i rastućem na Zemlji...
Sreću se, ali veoma retko, kedri koji skupljaju, ali ne odaju obratno nakupljenu energiju. Posle pet stotina godina življenja, oni počinju da zveče.
Tako oni kazuju svojim tihim zvonom, tako daju znak, da ih uzmu ljudi, saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije na Zemlji. Tako kedar moli svojim zvonom... Tri godine moli... ako ne dođe u dodir sa živim ljudima, onda će posle tri godine, on, lišen mogućnosti da ustupi nakupljeno iz Svemira, izgubiti mogućnost da je dâ neposredno čoveku. Tada počinje da sagoreva energiju u sebi. Taj njegov bolan proces sagorevanja – umiranja, traje dvadeset i sedam godina... Nedavno smo pronašli takav kedar. Ustanovili smo da zvoni već dve godine. Tiho zveči. Vrlo tiho. Možda nastoji da na duže vreme svoju molbu rastegne, ali mu je ostala još samo jedna godina. Treba ga iseći i podeliti ljudima...
Bog je stvorio kedar kao sakupljača energije Svemira...
Iz čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. U deliću sekunde, ono, odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do Zemlje i daje život svemu živome...
Sunce je – jedno od nebeskih tela koje reflektuje, nikako ne potpuni, spektar tih zračenja...
U Vasionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. Iz Vasione se na Zemlju vraća jedino blagodatno zračenje...
Od čoveka koji se nalazi pod uticajem zlobnih osećanja, proističe tamno zračenje. Tamno zračenje ne može da se podiže uvis, već dospeva u dubinu Zemlje. Odbivši se od utrobe, ono se vraća na površinu u obliku erupcija vulkana, zemljotresa, ratova...
Viši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao uticaj na čoveka zraka, koji neposredno u njemu povećavaju njegova sopstvena zlobna osećanja... 

                                                                              

                         

~ U čoveku , kao u obliku šifre, sve postoji i tako se čuva.Šifra se otvara onda kada uključuje čovek nadahnutu svoju stvaralačku viziju.~


                                                                             














Rec prevodioca...
Zoja Begolli


 

     















Anastasija!

Treba li ma šta drugo reći?    

Mlada žena, usamljenica iz sibirske tajge, koja je svojom vizijom pokrenula milione ljudi širom sveta na Stvaranje. Podarila je svetu ideju zavičajnih imanja, izloživši običnim rečima svoju filozofiju o meri života ljudskog, u potpunom saglasju sa prirodom, Vaseljenom i Bogom – kako su živeli i naši veličanstveni preci. To je filozofija spajanja, ne na rečima, već kroz istinske potrebe različitih naroda. Neprekidno izliva bujicu informacija, a one, nesporno je, presecaju sve granice. Granica ne postoje za Svetla stremljenja

Njena vizija i snoviđenja su – da vrati vajkadašnji rajski vid Zemlje, kakvim ga je Bog – Otac naš stvorio. Sve na Zemlji postoji od vajkada, od trenutka Stvaranja, u najsavršenijem vidu, bez ostatka. A postoji i najsavršenije biće u Vaseljeni, kako On kaže „Nalik meni“ – Čovek!

U njemu su sve energije vaseljenske sabrane. On je savršenstvo!!! I zato sve u prirodi njemu teži i želi da mu služi – da bi ih ogrejala neizmerna čovekova energija Ljubavi. A kada Duša ljudska kroz svoju viziju nečemu stremi, neizostavno će se u životu ostvariti. Raj zemaljski će iznova nastati kao odraz zajedničkog stvaranja, i život istinski će se nastaviti, zato što je svakom čoveku dato da prekrasni oblik života sazda. Ljudska misao ja najmoćnija energija Vaseljene, njenim moćima kraja nema! Data je isključivo čoveku. I ukoliko spozna šta poseduje, nauči da se njom valjano služi u punoj meri, postaće gospodar cele Vaseljene.Anastasija je svojim Zrakom ogrejala milione Duša ljudskih. Podarivši nam novu spoznaju moći čovekovih, pokrenula je zajedno sa Vladimirom Megreom ogromnu, pozitivnu lavinu – koja poziva na Stvaranje istinskog života na planeti Zemlji. Bez nasilja, ratova, bolesti, narkomanije...

Sa početkom novog milenijuma, sa novom spoznajom života, na Zemlju nova era stiže. Doba prekrasnog preobražaja Zemlje. Spoznaja ljudi, tvoraca novih zavičajnih imanja jesu vesnici nove ere planete Zemlja, i to je apsolutna novina za svet.Da bi Zrak svakog čoveka bio delotvoran, neizostavno su potrebne potpuna čistota pomisli, Svetla osećanja i osećaji. Neophodno je sve zamisliti do najsitnijih pojedinosti, i svakako, izuzetna hitrina misli. Tada Zrak postaje izuzetno moćan i ne postoje nikakve prepreke na njegovom putu.

Čovek je dete Tvorca. I, kao bilo koji roditelj, On nije mogao da poželi za svoje dete ništa manje od onoga što je imao sam. Dao mu je sve. I više! Slobodu izbora!

Ko odabere život i život stvara istinski – prebivaće večno, izjednačivši se sa Tvorcem uzvišenim Vaseljene. Večno će živeti, život u Vaseljeni stvarajući.I pogrešan put svako bira sam. Ko u pomislima svojim smrt oblikuje – na smrt je osuđen svojom mišlju. 

Anastasija je podarila svetu svoju viziju zavičajnih imanja, koja će potpuno promeniti sliku planete Zemlje. Sve više Duša ljudskih poima i prihvata njenu viziju i njihovi zraci joj uveliko pomažu. I biće ih sve više i više. Njen Zrak i Megreov više nisu usamljeni. Tome su već potvrda - hiljade stvorenih zavičajnih imanja i kompletnih naselja širom sveta.I kako Anastasija kaže Megreu: „Samo poveruj, Vladimire. U sebe veruj. Poveruj u mene. Ja nisam sama. Ti nisi sam. Ova vizija mi je najdraža i najblistavija i zbiće se neizostavno. Još se misija moja nije završila, a u Dušama mnogih se pokrenulo nastojanje ka onome što je očekivao Tvorac – Stvaranju. To je najvažnije“. 

Anastasija sa izuzetnom pažnjom i brigom govori o deci, koja su istinska budućnost planete Zemlje. Naša obaveza je da im ponudimo bar početna zrnca te nove, prekrasne budućnosti. Priroda i Razum Vaseljene učinili su tako, da se svaki novi čovek rađa kao vlastelin, kao car! Sličan je anđelu – čist i neporočan. Mogućnosti svakog novorođenčeta dozvoljavaju da postane najmudrije biće u Vaseljeni, ukoliko mu roditelji omoguće potpuni, prirodni razvoj. Vreme za koje ono spoznaje suštinu Svemira i smisao ljudskog postojanja, jeste razdoblje od svega devet zemaljskih godina. Njegova uređena veza sa planetama, dozvoljava mu da neprestano prima nove informacije. Prima to njegova podsvest, i predaje svesti u vidu novih misli, otkrića. Spolja je običan čovek, ali unutra... Takve ljude u našem svetu nazivamo genijima.
Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi! 

„Nema ni u jednoj galaksiji strune, kadre da lepši ton ispusti, no što je zvuk pesme ljudske Duše“.  

Zdravlja Svetlim mislima Vašim, dragi čitaoci!!!                                               


     /Zoja Begolli  /       







                                                                           

                                                            
                                                 


Buđenje..
                                                                                                             


                                                                   
Godišnja doba se smenjuju na isti način, u istim intervalima...I tako vekovima.
Cvetovi ne menjaju broj i oblik svojih latica.....vekovima.
More se povlaci i nadire u istovetnim ritmovima, nečujnim uhu, nevidljivim oku....vekovima.
Ćelije, svega zivućeg na ovoj planeti se umnožavaju po nepromenljivim geometrijskim shemama od svog postanja......vekovima.
Kristali ,pulsiraju svojim jednostavnim ritmom, ne dopuštajuci da ih išta poremeti u tome....vekovima.
Sunčeva svetlost odlazi i dolazi nepogrešivo precizno da nam obasja dan , i ušuška noć....vekovima.
Savršeni mehanizam života, osmišljen i pokrenut savršenim intelektom, funkcioniše po principu perpetuum mobille,nepogrešivo istinito, držeći nevidiljivim nitima u sprezi i povezanosti sve elemente svoje savršene kreacije.
Nema prinude.
Nema agresije.
Sve je fluidno.Sveprožimajuće i višestrano nadahnjujuće. Svaka pojava na ovom savršenom staništu koje zovemo Zemlja,ima svoj nezamenjivi odraz i odgovor u nekoj drugoj pojavi. I to ne u bilo kojoj , već baš određenoj, jednoj ,jedinoj i nezamenjivoj za datu pojavnost. Kako je čovek, kao najkapitlnija karika ovog magičnog lanca , mogao da previdi, zanemari i konačno potpuno naruši, tu nenasilničku komponentu fenomena života, koji struji nepromenjenim intenzitetom od postanja do ovog momenta? „...U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime Zemlja-zvezda zivota i razuma-vecito se ubijaju! Hrane se mesom bilja.Hrane se mesom zivotinja.Pa sto ne vriste dok zvacu?!! Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?” ...pita se pre tridesetak godina , kada svet još nije bio toliko  uzdrman ekološkim kolpasom i kataklizmičkim snovima, bard Srpske poezije Miroslav Antić. Prozorljiv?

Duše , duboko povezane sa bićem i srcem Zemlje osećaju damare istine kojima nas Univerzum neprestano zapljuskuje. Zašto je onda čoveku postalo nemoguće da ostvari harmoniju sa svim ostalim komponentama koje egzistiraju oko njega, a i sa sobom samim? Otkuda i iz kojih izvora tolika destruktivnost i odsustvo ljubavi i empatije u biću čovekovom? Nemoguće je ,da se vrhunskom intelektu potkrao error bas na ovaploćenoj kreaciji samog sebe. To je jednostavno-nemoguće! Albert Einstein je  tvrdio, da je: stvarnost samo iluzija, iako, veoma uporna. To se doduše tvrdi i u Vedama,ali suštinska istinitost ove tvrdnje ,nekako stalno izmiče ljudskoj percepciji. Šta je pisac hteo da kaže, pita se prosečni Zemljanin, dok proždire svoj kontaminirani fast food, teži ,mlitaviji i limfatičniji nego što ga je tvorac mogao osmisliti u svojim najgrđim snovima i najtrapavijim danima. Kažu, da je čovečanstvo pretrpelo veliki zaborav, i zahvaljujući toj nesreći je, danas na nivou na kojem jeste. Ispod nivoa Mrtvog mora! I takvo obesvešćeno i obeščašćeno, galopom juri ka zlokobnoj odrednici Majanskog kalendara, koju vidi kao konačni kraj svih početaka i krajeva,a i kao svoj portal za definitivni beg sa ovog groznog mesta gde svako svakoga proždire. Čovečanstvo vapi za zasluženim, višemilenijumskim ferijama. Vapi i boji se. 

 Da li je veći strah ili je veća obmana? Jedini način za izboriti se sa srahom i obmanama je, ostati centriran u svome srcu i ne dozvoliti da drugi impulsi nadvladaju glas srca. Ali ko danas čuje svoje srce od tolike larme spolja? Ko danas uopšte može da prepozna suptilni šapat srca pored tolikih borkera, političara,granata, jauka,expozija, dahtanja,vrištanja, kakofonije koju nazivaju muzikom... Kada bi neki extremno senzibilnim i moćnim prijemnikom mogli da sa neke druge planete ,uhvatimo i snimimo zvučni signal u kojem bi bili sažeti svi zvuci koji dolazi sa Plave planete,šta mislite, kakav bi to tonski i zvučni zapis bio?!! Ako se držimo teorije da je sve što postoji energija transponovana i manifestovana u različitim oblicima....Ako shvatimo da je sva postojeća materija zapravo simfonija te iste energije, simfonija koja se u celosti sastoji od svetlosti i zvuka...Ako svojim otupelim i usporenim mozgovima pokusamo da zamislimo i vizualizujemo te pojmove i uklopimo ih u nase svakodnevice ....
Šta ćemo dobiti? Možda samo nervni slom. Možda nockout nevere, koja nam se uvek nađe pri ruci kada treba da poverujemo u nešto što ne može da se opipa , ili barem preračuna u neku stabilnu valutu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Da nije tragično , bilo bi možda i simpatično....to, i takvo stanje obesvešćenosti vrhovnog bića ove planete-Čoveka. Razni vizionari, gurui, jasnovidi i dalekovidi, plemeniti i hrabri, teoretičari i praktikanti, svi zjedno strpani u jedan kovčeg pečatiran crvenim žigom- teorije zavere –pokušavaju da proniknu u najskrivenije tajne života i da nas probude iz hibernacije, šamarajući nas neoprezno i neuko raznim informacijama i istinama, od kojih se ne zna koja je pogubnija i opsanija za , i ovako shizofreno i pogubljeno društvo. Ali,kakvo sazanje i otkrovenje danas, ne bi bilo dolivanje ulja na vatru u već prokuvale i izraubovane mozgove ljudi? Kakva bi nas istina, zadovoljila, opustila, oplemenila, obljubavila, učinila poniznima pred veličinom duše bića, u čijem okrilju živimo vekovima....milenijumima..? Šta bi nas to privolelo da VOLIMO, da DAJEMO, da OSEĆAMO?


Australijski istraživač i tvorac serijala BUDJENJE, Max Igan kaže sledeće:
„ Svako od nas ovde ucestvuje u stvaranju ovog vremena za odredjenu svrhu. Ta svrha je stvaranje ove stvarnosti, dozivljaja iskustva i dobijanje znanja.Alati koje smo dobili za postizanje ovog zadatka su nase misli, osecanja i emocije. Dok je nas najmocniji alat –slobodna volja! Ona nam pruža slobodu izbora, a sloboda izbora 
kontroliše u kakvoj  energiji, mi,kao pojedinci, odlučujemo da se fokusiramo i centriramo. Iz tog odabranog centra, svako posmatra svoju, posebnu stavrnost, a naše pojedinačne percepcije stvaraju ono što se vidi  u našoj kolektivnoj svesti, čiji smo , svi mi ,deo.Izbor i odluke kolektivne svesti,tj, pojedinačne slobodne volje ljudi, bukvalno stvaraju svet koji mi doživljavamo svaki dan! „ 
Dakle-sami smo krivi! Ili nas je neko dobro upućen u misterije života, gurnuo u žrvanj obeznanjivanja, kljukajući nas neprestano strahovima i nepotrebnostima  raznih vrsta, ne bi li nas što bolje iskoristo....Za šta?

Biće da je Einstein bio u pravu... stvarnost je samo  iluzija, iako, veoma uporna. 
Probudimo se!   




/Sv.Đurović/ 
        

                                                 
                     
   




2 коментара: