Zamišljena slika prema predivnom ljude može voditi, ali može povesti i prema uništenju, kad se jedinstvo naruši iznutra.

A šta je to slika?

Slika je – ljudskom mišlju osmišljena energetska suština. Nju može da oblikuje jedan čovek ili nekoliko njih.
Jarki primer kolektivnog stvaranja slike jeste igra glumca. Jedan čovek opisuje lik na papiru, drugi prikazuje opisani lik na sceni.
Šta se dešava sa glumcem koji predstavlja izmišljeni lik? Glumac na neko vreme zamenjuje sopstvena osećanja, stremljenja i želje, sa onima koje su svojstvene izmišljenom liku. Uz to, glumac može da izmeni svoj hod, izraz lica, uobičajenu odeću. Tako izmišljeni lik na neko vreme stiče telo. Talentom da stvara predstave obdaren je samo čovek.

Čovekom stvorena predstava može da živi u prostranstvu samo dotle, dok je zamišlja svojom mišlju čovek. Jedan čovek, ili istovremeno više njih.

Čim više ljudi pohranjuje sliku svojim osećanjima, tim moćnija postaje ona.

Stvorena kolektivnom ljudskom mišlju, slika može da poseduje divovsku rušilačku ili stvaralačku snagu. Ona ima povratnu vezu sa ljudima i može da oblikuje karaktere, način ponašanja većih i manjih grupa ljudi. Кoristeći otkriće grandioznih mogućnosti svojih, stvarali su ljudi sa oduševljenjem život Planete. Ali se desilo još na početku Slikovitog perioda života čovekovog, nisu uspeli samo njih šestorica u sebi da zadrže ravnotežu onih energija vaseljenskih koje je Bog pri stvaranju čoveku dao. Oni su, možda, i morali da se pojave, da bi ljudski rod ceo iskušali.
Najpre je samo jedan od šestorice energiju veličine, samoljublja vrhunskog osetio, potom drugi, treći, šesti. Oni se u početku nisu sastajali. Svako je živeo sam za sebe. Slično se sličnom privuklo. I misao su svoju usmeravali na to, kako da postanu gospodari svih ljudi na Zemlji. 
Bilo ih je šestorica, sebe su pred ljudima nazvali - žreci.


Коментари

Популарни постови