- Наш народ није изумро, Владимире, он је уснуо. Срећно је бдео наш народ на територији која је сад омеђена границама таквих држава као што су Русија, Украјина, Белорусија, Енглеска, Немачка, Француска, Индија, Кина и многих других великих и малих држава.

До недавно, до пре свега пет хиљада година, у стварном свету још увек је био срећно будан наш народ на територији од Средоземног и Црног мора до крајњих северних ширина. Ми – Азијати, Европејци, Руси и они, који су себе недавно назвали Американцима – заправо су људи-богови из исте цивилизације – Ведруске. 

Постојао је период живота на нашој Планети, који се назива Ведски.

У Ведском периоду свога живота на Земљи, људски род је достигао степен чулних знања, која су му омогућавала да колективном мишљу ствара енергетске слике. И извршило је човечанство прелаз у нови период свога живота – Сликовити.

Mеђутим, почела  је да се дешава грешка  на Земљи,када су у људском друштву, остајали људи са недовољном чистотом помисли, односно културом осећања и мисли.

Она је затварала могућност стваралаштва у васељенским просторима, преносећи људски род ка окултизму.

Окултни период живота људи траје свега хиљаду година. Започео је са интензивном деградацијом људске свести. Све у свему, деградација спознаје, недовољна чистота помисли, уз висок степен знања и могућности, увек су доводили људски род до планетарне катастрофе.

Док још живе, над већином имајући превласт, силе таме грозничаво покушавају да умовима господаре људским. Али, нису опазиле по први пут, како су се изванредно понели Ведруси још пре пет хиљада година.

Када се схватањем извитопереним на Земљи изродио лик који је свима желео да влада, започео је први рат међу људима. И људи су, познатим начином, једни друге почели да убијају. Тако се на Земљи догађало много пута пре катастрофе планетарних размера. Али, овога пута... У борбу на нематеријалном плану, цивилизација Ведруса се први пут није умешала.

На територијама већим и мањим, свест и чула делимично искључујући, Ведруси су тонули у сан.

Тобоже је, по пређашњем, човек остајао да живи на Земљи: рађала су се деца, градила станишта, наредбе нападача су се испуњавале. Чинило се, мрачном су се Ведруси покорили, али је величанствена тајна у томе била: непокорени, уснули Ведруси, остајали су да живе на свим плановима постојања. И спава цивилизација срећна све до данашњег дана, и спаваће, док грешку у стварању сликовитом, неуснули не пронађе. Грешку ону, која је дану данашњем цивилизацију земаљску довела.

Када се погрешка са апсолутном тачношћу установи, речи неспавајућег ће и спавајући чути и, из сна дубоког ће једно друго почети да буде.

Ко је такав потез осмислио, не могу рећи. Без сумње је онај који се досетио, био веома близак Богу.




Коментари

Популарни постови