Buđenje..

                                                                                                             

                                                                   

Godišnja doba se smenjuju na isti način, u istim intervalima...I tako vekovima.
Cvetovi ne menjaju broj i oblik svojih latica.....vekovima.
More se povlaci i nadire u istovetnim ritmovima, nečujnim uhu, nevidljivim oku....vekovima.
Ćelije, svega zivućeg na ovoj planeti se umnožavaju po nepromenljivim geometrijskim shemama od svog postanja......vekovima.
Kristali, pulsiraju svojim jednostavnim ritmom, ne dopuštajuci da ih išta poremeti u tome....vekovima.
Sunčeva svetlost odlazi i dolazi nepogrešivo precizno da nam obasja dan, i ušuška noć....vekovima.
Savršeni mehanizam života, osmišljen i pokrenut savršenim intelektom, funkcioniše po principu perpetuum mobille, nepogrešivo istinito, držeći nevidiljivim nitima u sprezi i povezanosti sve elemente svoje savršene kreacije.
Nema prinude.
Nema agresije.

Sve je fluidno. Sveprožimajuće i višestrano nadahnjujuće.

Svaka pojava  u NAŠEM  savršenom staništu, ima svoj nezamenjivi odraz i odgovor u nekoj drugoj pojavi. I to ne u bilo kojoj, već baš određenoj, jednoj, jedinoj i nezamenjivoj za datu pojavnost. Kako je čovek, kao najkapitlnija karika ovog magičnog lanca , mogao da previdi, zanemari i konačno potpuno naruši, tu nenasilnu i savršenu komponentu fenomena života, koji struji nepromenjenim intenzitetom od postanja do ovog momenta?

 „...U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime Zemlja-zvezda zivota i razuma-vecito se ubijaju! Hrane se mesom bilja.Hrane se mesom zivotinja.Pa sto ne vriste dok zvacu?!! Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?” ...pita se pre pedesetak godina, kada svet još nije bio toliko  uzdrman ekološkim kolpasom i kataklizmičkim snovima, bard Srpske poezije Miroslav Antić. Prozorljiv?

Duše , duboko povezane sa bićem i srcem Zemlje osećaju damare istine kojima nas Univerzum neprestano zapljuskuje. Zašto je onda čoveku postalo nemoguće da ostvari harmoniju sa svim ostalim komponentama koje egzistiraju oko njega, a i sa sobom samim? Otkuda i iz kojih izvora tolika destruktivnost i odsustvo ljubavi i empatije u biću čovekovom? Nemoguće je da se vrhunskom intelektu potkrao error bas na kreaciji samog sebe! To je jednostavno-nemoguće. Albert Einstein je  tvrdio, da je: stvarnost samo iluzija, iako, veoma uporna. Isto se  tvrdi i u Vedama, ali suštinska istinitost ove tvrdnje, nekako stalno izmiče ljudskoj percepciji. Šta je pisac hteo da kaže, pita se prosečni Zemljanin, dok proždire svoj kontaminirani fast food, teži, mlitaviji i limfatičniji nego što ga je tvorac mogao osmisliti u svojim najgrđim snovima i najtrapavijim danima.

Kažu, da je čovečanstvo pretrpelo veliki zaborav, i zahvaljujući toj nesreći je, danas na nivou na kojem jeste. Ispod nivoa Mrtvog mora! I takvo obesvešćeno i obeščašćeno, galopom juri ka zlokobnoj odrednici Majanskog kalendara, koju vidi kao konačni kraj  svih svojih početaka i krajeva, a i kao svoj portal za definitivni beg sa ovog groznog mesta gde svako svakoga proždire. Čovečanstvo vapi za zasluženim, višemilenijumskim ferijama. Vapi i boji se. 

 Da li je veći strah ili je veća obmana?

 Jedini način za izboriti se sa srahom i obmanama je, ostati centriran u svome srcu i ne dozvoliti da drugi impulsi nadvladaju glas srca. 

Ali ko danas čuje svoje srce od tolike larme spolja? 

Ko danas uopšte može da prepozna suptilni šapat srca pored tolikih borkera, političara, granata, jauka, expozija, dahtanja, vrištanja, kakofonije koju nazivaju muzikom ? Kada bi neki extremno senzibilnim i moćnim prijemnikom mogli da sa neke druge planete, uhvatimo i snimimo zvučni signal u kojem bi bili sažeti svi zvuci koji dolazi sa Plave planete, šta mislite, kakav bi to tonski i zvučni zapis bio? 

Ako se držimo teorije da je sve što postoji energija transponovana i manifestovana u različitim oblicima, ako shvatimo da je sva postojeća materija zapravo simfonija te iste energije, simfonija koja se u celosti sastoji od svetlosti i zvuka, ako svojim otupelim i usporenim mozgovima pokusamo da zamislimo i vizualizujemo te pojmove i uklopimo ih u nase svakodnevice ; Šta ćemo dobiti? 

Možda samo nervni slom. 

Možda nockout neverice, koja nam se uvek nađe pri ruci kada treba da poverujemo u nešto što ne može da se opipa, ili barem preračuna u neku stabilnu valutu. 

Da nije tužno, bilo bi smešno. Da nije tragično , bilo bi možda i simpatično....to, i takvo stanje obesvešćenosti vrhovnog bića ove planete-Čoveka. 

Razni vizionari, gurui, jasnovidi i dalekovidi, plemeniti i hrabri, teoretičari i praktikanti, svi zjedno strpani u jedan kovčeg pečatiran crvenim žigom- teorije zavere –pokušavaju da proniknu u najskrivenije tajne života i da nas probude iz hibernacije, šamarajući nas neoprezno i neuko raznim informacijama i istinama, od kojih se ne zna koja je pogubnija i opsanija za, i ovako shizofreno i pogubljeno društvo.

Ali, kakvo sazanje i otkrovenje danas ne bi bilo dolivanje ulja na vatru u već prokuvale i izraubovane mozgove ljudi?

Kakva bi nas istina, zadovoljila, opustila, oplemenila, obljubavila, učinila poniznima pred veličinom duše  bića u čijem okrilju živimo milenijumima..? 

Šta bi nas to privolelo da VOLIMO, da DAJEMO, da OSEĆAMO?

Australijski istraživač i tvorac serijala BUDJENJE, Max Igan kaže sledeće:
„ Svako od nas ovde ucestvuje u stvaranju ovog vremena za odredjenu svrhu. Ta svrha je stvaranje ove stvarnosti, dozivljaja iskustva i dobijanje znanja. Alati koje smo dobili za postizanje ovog zadatka su nase misli, osecanja i emocije. Dok je nas najmocniji alat –slobodna volja! Ona nam pruža slobodu izbora, a sloboda izbora 

kontroliše u kakvoj  energiji, mi, kao pojedinci, odlučujemo da se fokusiramo i centriramo. Iz tog odabranog centra, svako posmatra svoju posebnu stavrnost, a naše pojedinačne percepcije stvaraju ono što se vidi  u našoj kolektivnoj svesti, čiji smo  svi mi deo. Izbor i odluke kolektivne svesti, tj, pojedinačne slobodne volje ljudi, bukvalno stvaraju svet koji mi doživljavamo svaki dan! „ 

Dakle-sami smo krivi! 

Ili nas je neko dobro upućen u misterije života, gurnuo u žrvanj obeznanjivanja, kljukajući nas neprestano strahovima i nepotrebnostima  raznih vrsta, ne bi li nas što bolje iskoristo....Za šta?

Dakle, stvarnost je samo  iluzija, iako, veoma uporna. 
Probudimo se!