priča za laku noć....

knjiga VIII-2.deo -Obredi ljubavi-





Staroslovenski obred  venčanja... 

...zaljubljenima je predstojalo da zajedno izaberu mesto za buduće svoje imanje. Obično su udvoje odlazili u okolinu sela, u kom je on sa roditeljima živeo, potom u okolinu sela, u kom je živela ona. I nije bilo potrebe da zaljubljeni saopštavaju roditeljima namere svoje. I tako su u selima svi razumeli i znali o predstojećem otelovljavanju.
Na parceli odabrane zemlje, oko hektara ili nešto više, zaljubljeni su pravili nacrt života stvarnog. Predstojalo im je da misleno isprojektuju dom, rasporede mnoštvo bilja, gde sve treba zajednički da deluje i pomaže jedno drugom .

U praskozorje svakoga dana, stizao je uvek prvi Radomir, a odmah za njim, na konju svom se pojavljivala Ljubomila...Zaljubljeni se nisu zagrlili ni poljubili. Nije bilo uobičajeno nešto tako pre venčanja kod vedrusa. I u tome je bio ogromni  smisao : zagrljaji i poljupci se pre začeća dece u svakodnevnu prozaičnost nisu preobraćali. I zato su, kada se trenutak začeća događao,energije u njima bile na vrhuncu. I susrete međusobne jedno drugom nisu nikada unapred zakazivali. Odlazio je svako na mesto odabrano kada bi sam poželeo.

Za nedelju dana je Radomir podigao kolibu od pruća, nalik na čarobnu  kućicu. Dva i po metra širine i tri metra dužine. Ukopao je kočeve u zemlju i načinio zidove od upletenih grana, a i tavanicu  je od motki i grana napravio. Sve su to osušenom travom zaljubljeni prekrili, a iznutra je sve zidove i tavanicu pokrila Ljubomila istkanim platnom. I napravila je postelje dve: slamu je položila, odozgo seno i pokrila platnom postelje.
Kada je bila podignuta kućica čudesna, zaljubljeni su u njoj često noćivali, ali u prisnost intimnu nisu stupali. Smatrala se uvredom za buduću decu takva bliskost pre venčanja...
Kada je proleće nastupilo, u mislima i Radomira i Ljubomile bio je završen projekat. U rano proleće su iznova počeli zajedno da žive u kućici svojoj. Sada im je predstojalo da kočićima sa trakama i grančicama sve nasade obeleže, i da usklade  projekat među sobom. A Radomira je čekalo kopanje bunara i izvor da ogradi. Ostalo je dve nedelje pre nego što se mogu u zemlju sadnice posaditi, te počeše zaljubljeni da se pripremaju za venčanje.

U selo su prvo pošli ono, u kom je živeo mladoženja, zatim u selo neveste. Posećivali su svaki dom, domaćine pozivajući na venčanje.Dolazak njihov su sa uzbuđenjem u svakom domu iščekivali. Želeo je svako da pogleda na njihovu ljubav i dar da odredi  za budući dom njihov živi. Kada je mladi par baštu posećivao, dvorište domaćinsko ili dom, oni su domaćinima malo reči upućivali .
Jednu tek rečenicu svakome...
Za svakoga, ko je čuo pohvalu zaljubljenih upućenu drvcetu rastućem u bašti, ili mačetu koje živi kod njih, to je značilo priznanje časnog  života domaćina, a takođe označavalo, da bi oni želeli da kod sebe imaju takvo rastinje ili životinju.

Kada su obilazak svih imanja završili mladenci, i stigao svima naznačeni dan, iz dva sela su u svitanje žurili na parcelu njihovu i stari i mladi.
Stali su ljudi na među, koju su mladenci suvim grančicama obeležili. A u centru, pored kolibe, bilo je malo uzvišenje od zemlje, ukrašeno cvetovima. Na brdašce to se popeo Radomir, sa uzbuđenjem iznoseći okupljenim ljudima projekat imanja budućeg.

- Sada će prekrasno biti ovde prostranstvo. Sliku čudesnu će odnegovati odgajati zemlja.
 Reci svim ljudima, kćeri moja, - devojci se  obrati mati –kruna  svega ko će biti nad prostranstvom najdivnijim ovim? Koga, od svih živućih na zemlji ljudi, koga bi svojom rukom mogla da venčaš?
Okrenuvši se ka mladoženji, nevesta je odgovarala:
- Venac je dostojan onaj da primi, čija misao ima moć da prekrasnu budućnost stvara.

Devojka je na glavu njegovu venac prelepi, spleten svojim rukama iz trava mirišljavih i
cveća, dostojanstveno položila...

- Venac, svečano stavljen tebi – uzvišene misije je znamenje. Šta ćeš činiti ti, krunisani, imajući nad prostranstvom svojim vlast?
- Prekrasnu ću budućnost sazdavati – začu se odgovor.
- Gde ćeš snagu pronalaziti i nadahnuće, moj sine i krunisani sine Tvorca?
- U ljubavi.

Potom započeše svi svoje darove žive da sade na onom mestu, koje im je ukazao pre toga on.Oni, kojima nije bilo pokazano mesto gde da sade, išli su duž međe, ranije obeležene, i uz pesmu horovodnu bacali u zemlju semenje,sobom doneseno. Prošlo je svega nekoliko minuta, a bašta čudesna je bila utemeljena. I iznova krunisani mladić, podigavši ruku uvis, reče:
- Tvorcem podarena živa bića čoveku, neka budu blizu, i u prijateljstvu sa nama neka žive.
A oni, koji su im pripremili na dar životinje, prilazili su kolibi,noseći u rukama mače ili štene, ili telence na povodcu vodeći, ili medvedića...

Zatim su upletenim granama brzo dogradili uz kolibu ograđeni prostor za stoku. Uskoro je privremeno gnezdo mladenaca bilo ispunjeno životinjama, isto tako mladim. U tome je bio
ogroman smisao : izmešavši se između sebe, oni će večno živeti u prijateljstvu, brinući se i pomagažući jedno drugom.

Primivši darove, iznova su se mladenci svima zahvalili, a onda je uz horovode i pesme, kakav je bio običaj, šetnja razdragana  započela. A mladenci su se sa svojim rođacima povukli svako u svoj dom. Dve noći i dan jedan, oni jedno drugo neće videti. Za to vreme su najbolji iz dva sela majstori, napravljenu unapred drvenu okosnicu  doma, na parcelu preneli. Pokrili su krov,položili pod od dasaka, zapušili  sve pukotine mahovinom i travama. A žene su najbolje plodove ostavile u tom domu novom. Dve majke su postelju pokrile lanenim pokrivačem.

Drugu noć su svi ljudi napustili parcelu.

Energija Ljubavi je nad njom lebdela u iščekivanju zaljubljenih mladenaca.