Onima koji razumeju govor prirode...
Onima koji ne veruju..
Onima koji vole..
Onima koji osećaju dušu bića na kojem živimo...koje zlostavljamo...bez kojeg ne možemo.

                                 

                                                     

                                                     ZVONEĆI   KEDAR

 ~U čoveku , kao u obliku šifre, sve postoji i tako se čuva.Šifra se otvara onda kada uključuje                                                 čovek  nadahnutu svoju stvaralačku viziju.~




Kedar živi pet stotina pedeset godina...
Milionima svojih iglica - listova, i danju i noću, hvata i sakuplja u sebe svetlu energiju,.Ceo njen spektar. U toku života kedrovog, nad njim prolaze sva nebeska tela, odbijajući svetlu energiju...
Čak se i u najmanjem parčencetu kedra, za čoveka blagotvorna energija nalazi u mnogo većoj količini, nego u veštački napravljenim energetskim uređajima na Zemlji, svim zajedno.
Kedar prima, poslatu kroz Svemir od čoveka energiju, čuva je i, u neophodnom trenutku, vraća. Vraća je kada nedostaje Kosmosu, što znači i čoveku, i svem živućem i rastućem na Zemlji...
Sreću se, ali veoma retko, kedri koji skupljaju, ali ne odaju obratno nakupljenu energiju. Posle pet stotina godina življenja, oni počinju da zveče.
Tako oni kazuju svojim tihim zvonom, tako daju znak, da ih uzmu ljudi, saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije na Zemlji. Tako kedar moli svojim zvonom... Tri godine moli... ako ne dođe u dodir sa živim ljudima, onda će posle tri godine, on, lišen mogućnosti da ustupi nakupljeno iz Svemira, izgubiti mogućnost da je dâ neposredno čoveku. Tada počinje da sagoreva energiju u sebi. Taj njegov bolan proces sagorevanja – umiranja, traje dvadeset i sedam godina... Nedavno smo pronašli takav kedar. Ustanovili smo da zvoni već dve godine. Tiho zveči. Vrlo tiho. Možda nastoji da na duže vreme svoju molbu rastegne, ali mu je ostala još samo jedna godina. Treba ga iseći i podeliti ljudima...
Bog je stvorio kedar kao sakupljača energije Svemira...
Iz čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. U deliću sekunde, ono, odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do Zemlje i daje život svemu živome...
Sunce je – jedno od nebeskih tela koje reflektuje, nikako ne potpuni, spektar tih zračenja...
U Vasionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. Iz Vasione se na Zemlju vraća jedino blagodatno zračenje...
Od čoveka koji se nalazi pod uticajem zlobnih osećanja, proističe tamno zračenje. Tamno zračenje ne može da se podiže uvis, već dospeva u dubinu Zemlje. Odbivši se od utrobe, ono se vraća na površinu u obliku erupcija vulkana, zemljotresa, ratova...
Viši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao uticaj na čoveka zraka, koji neposredno u njemu povećavaju njegova sopstvena zlobna osećanja... 

                                                                        
                                                                                   

Rec prevodioca; 

Zoja Begolli

Anastasija!

Treba li ma šta drugo reći?    

Mlada žena, usamljenica iz sibirske tajge, koja je svojom vizijom pokrenula milione ljudi širom sveta na Stvaranje. Podarila je svetu ideju zavičajnih imanja, izloživši običnim rečima svoju filozofiju o meri života ljudskog, u potpunom saglasju sa prirodom, Vaseljenom i Bogom – kako su živeli i naši veličanstveni preci. To je filozofija spajanja, ne na rečima, već kroz istinske potrebe različitih naroda. Neprekidno izliva bujicu informacija, a one, nesporno je, presecaju sve granice. Granica ne postoje za Svetla stremljenja

Njena vizija i snoviđenja su – da vrati vajkadašnji rajski vid Zemlje, kakvim ga je Bog – Otac naš stvorio. Sve na Zemlji postoji od vajkada, od trenutka Stvaranja, u najsavršenijem vidu, bez ostatka. A postoji i najsavršenije biće u Vaseljeni, kako On kaže „Nalik meni“ – Čovek!

U njemu su sve energije vaseljenske sabrane. On je savršenstvo!!! I zato sve u prirodi njemu teži i želi da mu služi – da bi ih ogrejala neizmerna čovekova energija Ljubavi. A kada Duša ljudska kroz svoju viziju nečemu stremi, neizostavno će se u životu ostvariti. Raj zemaljski će iznova nastati kao odraz zajedničkog stvaranja, i život istinski će se nastaviti, zato što je svakom čoveku dato da prekrasni oblik života sazda. Ljudska misao ja najmoćnija energija Vaseljene, njenim moćima kraja nema! Data je isključivo čoveku. I ukoliko spozna šta poseduje, nauči da se njom valjano služi u punoj meri, postaće gospodar cele Vaseljene.Anastasija je svojim Zrakom ogrejala milione Duša ljudskih. Podarivši nam novu spoznaju moći čovekovih, pokrenula je zajedno sa Vladimirom Megreom ogromnu, pozitivnu lavinu – koja poziva na Stvaranje istinskog života na planeti Zemlji. Bez nasilja, ratova, bolesti, narkomanije...

Sa početkom novog milenijuma, sa novom spoznajom života, na Zemlju nova era stiže. Doba prekrasnog preobražaja Zemlje. Spoznaja ljudi, tvoraca novih zavičajnih imanja jesu vesnici nove ere planete Zemlja, i to je apsolutna novina za svet.Da bi Zrak svakog čoveka bio delotvoran, neizostavno su potrebne potpuna čistota pomisli, Svetla osećanja i osećaji. Neophodno je sve zamisliti do najsitnijih pojedinosti, i svakako, izuzetna hitrina misli. Tada Zrak postaje izuzetno moćan i ne postoje nikakve prepreke na njegovom putu.

Čovek je dete Tvorca. I, kao bilo koji roditelj, On nije mogao da poželi za svoje dete ništa manje od onoga što je imao sam. Dao mu je sve. I više! Slobodu izbora!

Ko odabere život i život stvara istinski – prebivaće večno, izjednačivši se sa Tvorcem uzvišenim Vaseljene. Večno će živeti, život u Vaseljeni stvarajući.I pogrešan put svako bira sam. Ko u pomislima svojim smrt oblikuje – na smrt je osuđen svojom mišlju. 

Anastasija je podarila svetu svoju viziju zavičajnih imanja, koja će potpuno promeniti sliku planete Zemlje. Sve više Duša ljudskih poima i prihvata njenu viziju i njihovi zraci joj uveliko pomažu. I biće ih sve više i više. Njen Zrak i Megreov više nisu usamljeni. Tome su već potvrda - hiljade stvorenih zavičajnih imanja i kompletnih naselja širom sveta.I kako Anastasija kaže Megreu: „Samo poveruj, Vladimire. U sebe veruj. Poveruj u mene. Ja nisam sama. Ti nisi sam. Ova vizija mi je najdraža i najblistavija i zbiće se neizostavno. Još se misija moja nije završila, a u Dušama mnogih se pokrenulo nastojanje ka onome što je očekivao Tvorac – Stvaranju. To je najvažnije“. 

Anastasija sa izuzetnom pažnjom i brigom govori o deci, koja su istinska budućnost planete Zemlje. Naša obaveza je da im ponudimo bar početna zrnca te nove, prekrasne budućnosti. Priroda i Razum Vaseljene učinili su tako, da se svaki novi čovek rađa kao vlastelin, kao car! Sličan je anđelu – čist i neporočan. Mogućnosti svakog novorođenčeta dozvoljavaju da postane najmudrije biće u Vaseljeni, ukoliko mu roditelji omoguće potpuni, prirodni razvoj. Vreme za koje ono spoznaje suštinu Svemira i smisao ljudskog postojanja, jeste razdoblje od svega devet zemaljskih godina. Njegova uređena veza sa planetama, dozvoljava mu da neprestano prima nove informacije. Prima to njegova podsvest, i predaje svesti u vidu novih misli, otkrića. Spolja je običan čovek, ali unutra... Takve ljude u našem svetu nazivamo genijima.
Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi! 

„Nema ni u jednoj galaksiji strune, kadre da lepši ton ispusti, no što je zvuk pesme ljudske Duše“.  

Zdravlja Svetlim mislima Vašim, dragi čitaoci!!!                                               

     /Zoja Begolli  /